Ama kakve su ovo žmurke u našoj politici nastale. Baš prave žmurke.
„Ajde ti, Srbijo, veži časkom oči, dok se mi sakrijemo!“ Savetuju kao nas Rusija i Engleska.
A mi, dao nas Bog dobre, pa hajd, zašto kao i nebi vezali oči. Ne moramo mi baš sve ni videti, a posle i igra je, politička igra, a u takvoj je igri uvek bolje biti vezanih očiju.
I ovoga momenta, kad vam ja ovo pišem, u tome je sva politička situacija. Mi stojimo vezanih očiju a velike se sile kriju. Jedna će se sakriti iza „potrebe mira“, druga iza „miroljubive težnje evropske politike“, treća iza „francusko-nemačkoga sporazuma“ i već svaka će naći mesto gde će se sakriti, tako da ih nikako ne nađe Srbija kad skine vezu s očiju.
I tako će i biti. Sutra ili preksutra, vikaće velike sile: „Uja!“ I mi ćemo onda zbaciti vezu s očiju i početi da trčimo od jednoga do drugoga.
Vidiš onde korito a ti pomisliš: Ha; tu se sakrila Italija! kad ono, nema je.
Naviriš na rupu, kroz pocepani Berlinski ugovor, i vidiš tamo neke čizme. Ruske li su, engleske li su, ne može da im se razazna. Tek ti, koliko probe radi, vikneš:
„A tu ste. Našao sam vas!“ i gvirneš kroz poderotinu na berlinskom ugovoru, a otud se niko ne odziva.
Videćete da će tako biti, samo kad smo mi pristali da nam vežu oči.
⁂
A onaj vodvilj što se prikazuje sad u Zagrebu, kažu da je vanredno uspeo. Kako se digne zavesa, pa sve dok se ne spusti, publika prosto da popuca od smeja. I glumci su vrlo dobri. Kažu da će publika na kraju krajeva izazvati najvećeg komičara g. Akurtija, a verovatno i samoga pisca komada Bana Rauha.
I, bogami, baš hvala Hrvatima, što su se setili da u ovim teškim i mutnim danima prirede Evropi to malo šale, te da se zabrinuta diplomatska lica razvedre malo.
Kažu da se Ban Rauh nosi uveliko mišlju da sa svojom zagrebačkom trupom pođe po Evropi i da u svakoj prestonici priredi po jedio suđenje, koliko da se nasmeje svet.
A odista, kad je već tako lepo uspela stvar, šteta bi bila da se igra samo u Zagrebu.
⁂
E jes mu neka pogana reč ova kompenzacija. Od kako smo je uneli u naš politički rečnik, nikako da se otkačimo od nje i od reči koje su slične njoj.
A nije jedna reč slična njoj, ima ih vazda koje se svršavaju sa to nesrećno „acija“ i koje, kad se poređaju jedna za drugom, tačno obeležavaju red kojim se razvijalo pitanje Bosansko Hercegovačko i držanje Kraljevine Srbije u tome pitanju.
Evo molim vas, da poređate samo časkom te slične reči dakle najpre:
- Okupacija, pa onda
- Proklamacija o aneksiji, pa
- Koncentracija austrijskih trupa;
- Demonstracija u Beogradu
- Kompenzacija u srpskoj noti;
- Konsultacija evropskih sila
- Retiracija srpske vlade.
Ali, ako je u nizu ovih sličnih reči odista retiracija poslednja reč, onda… onda bogami, umećemo mi da nađemo još jednu sličnu reč, tako da ta ne ostane poslednja.
To neka upamti i naša i tuđa diplomacija…