Ni manje ni više, no Austrija se rešila da nas okupira. E verujte, da ja grđega zla Austriji ne bi poželeo no da joj se to desi. Ako ne bi posle šest meseca piskala kao udovica da se do Boga čuje:
„Kuku i lele, Jevropo, sestro da si mi, spasavaj me!“
„Ama koga da te spasavamo?“
„Pa ovih koje sam okupirala.“
Jer najzad, razmislite sami, kakvi bi mi izgledali okupirani. Još mi Beograđani i daj Bože, ali zamislite na primer: okupirani Jagodinci, ili Čačani ili okupirali Piroćanci.
Ja na primer ne umem nikako da zamislim sebi jednog okupiranog Jagodinca. Ali što sam ja baš počeo od Jagodine, da se ja držim Beograda i da vam nagovestim od prilike tu buduću situaciju.
Ja mislim da bi Austrijanci u Beogradu učinili vrlo male izmene. Naše ženske, na primer, već su naviknute da budu okupirane, na njih taj događaj izvesno ne bi nikakav utisak učinio. Našoj Narodnoj Skupštini bi Austrijanci izvesno zabranili da radi, a time bi upravo i zadovoljili težnje naših poslanika. Našim oficirima bi izvesno promenili uniformu, a o tome se i srpsko Ministarstvo Vojno stalno bavi.
I ne bi samo te stvari bile u redu, već i mnoge druge. Tako na primer, naši bi trgovci navukli grdan espap bez carine, da nam prodaju posle, kad prestane okupacija; naša bi dobrotvorna društva priređivala balove sa pouzdanošću da bi bili posećeni; naša bi opština „zbog stranaca“ održavala veću čistotu no što je održava zbog nas domaćih.
Kažem vam bilo bi tu vazdan zanimljivih stvari za nas, ali verujte, bilo bi i za Austrijance. Što bi se ti proveli u nakvoj sredini, to nema. Bre grlili bi ih da bi sve pucalo. A pucalo bi tako, da bi se sva Evropa iskidala od smeja.
Pre i pre svega, mi bi tom prilikom prvi put primenili naš srpski pronalazak, srpsku leteću mašinu, jednu od najsavršenijih od onih koje su u poslednje vreme pronađene.
Svaki u Boga dan odletelo bi u vazduh po nekoliko austrijskih oficira i po nekoliko stotina vojnika, a Evropa bi to gledala kroz durbine, i morala bi nam najzad priznati, da je naša leteća mašina ipak najstrašnija.
Da nismo spremni tako ljubazno da dočekamo Austrijance, mi ih možda ne bi ni nudili da dođu. Ovako, na njihovo pisanje da će okupirati Srbiju, mi po urođenom srpskom gostoljublju, odgovaramo:
„Izvolte na po jedno posluženje!“
A kad se posluže razume se da ćemo im reći:
„Na zdravlje!“