Ogrejalo je sunce malo i Austrijance, ili upravo nije ih ni sunce toliko ogrejalo koliko Grej.
A i onako ih grešnike satrla ova zima. Vele štrafuni na granici već mesec dana bleje jednom nogom u snegu a drugu digli u vis kao rode.
A čim se malo zagrejali, već njihovi listovi počinju i svršavaju članke sa ovim: „A sad, šta ćeš sad?“
Jeste li vi primetili da bečka diplomacija ima vrlo mnogo ciganskoga u sebi.
Prvo se i prvo drži u međunarodnoj politici onoga načela: crn obraz ali puna torba;
Pa onda: Ako ukrade što, ona sa ukradenim predmetom bega, derući se: „držte lopova!“
I najzad, kad je dočepate za vrat, bacite je o ledinu i pritisnete joj kolenima grudi, ona ozdo viče „A sad šta ćeš sad!“
Sa svim ciganski. Pa i u ovom slučaju, kad nam posle Grejovog govora prete, zar ne liče na onog ciganina, koji se o Bogojavljenskom mrazu obukao u ribarsku mrežu, pa dršćući viče: „Bože, kako li je onima koji su goli!“
⁂
Dakle Ferdinand ni manje ni više nego hoće da je Car. Zamislite, svega dva Cara u Evropi: car Nikola u Petrogradu i Car Ferdinand u Sofiji.
„Hoću Carsku krunu, kao što je ima Nikolaj.“
„Lepo!“ odgovara Malinov i nabavlja mu jednu krunu iz pozorišne garderobe.
„Hoću Zimsku Palatu!“
„Vrlo lepo!“ odgovara Malinov, i naređuje da se u buduće knežev dvor u Sofiji ne loži, kako bi se mogao, bar po temperaturi, izravnati sa Petrogradskom ledenom palatom.
„Hoću da imam Carsku himnu, kao ruski Car.
„To je bar lako!“ odgovara Malinov. Prevešćemo prosto rusku himnu.
I udesiše lepo himnu, koja je na bugarskom jeziku ovako glasila:
Bože, da go hraniš na Carato, Iz kupena država, Carstvun na zort na vragoto, Car pravoslavni!
I taman da zapevaju ovu himnu, a tek Malinov se seti i pljesnu po čelu:
„Ne može, Vaša Apostolsko Veličanstvo!“
„Što da ne može?“
„Smeta nam pravoslavni.“
„Ama kakav pravoslavni?“
„Smeta nam reč ‘pravoslavni’, koja je u himni.“
„Hm!“ učini Ferdinand, „pa da pređem u pravoslavne“.
I taman se on to reši i telegrami rasprostreše po celome svetu vest, da će Ferdinand preći u pravoslavlje, a on se doseti:
„Ne mora. Metnite mesto: ‘Car pravoslavni’ prosto: ‘Car katolikus’ Eto, tako metnite.“
I tako Car Ferdinand odustade od svoje namere. Čitali ste izvesno i o tome.
⁂
E pa recite sad da Austrijanci nisu pažljivi prema našoj braći, njihovim običajima i njihovoj veri. Eto na primer, sad su rešili de svaki naš verski obred uveličaju vojskom.
Čitali ste već, kako je o Bogojavljanju u Bosni i Hercegovini na litijama, bilo više vojnika sa bajonetima, no bogomoljaca. To je odista lepo od Austrijanaca, što veliku pažnju ukazuju našoj veri.
Ja čujem čak da se oni ne misle zaustaviti samo na tome, svaki naš crkveni obred od sada će uveličati. Tako vele pri liturgijama, ukinuće se oni đaci sa ripidama, pa će u svakoj crkvi opsluživati po šest soldeta s puškama. A puške i inače sa svim liče na ripide.
Pa onda pri venčanju, zabraniće da se zove zvanice. Doći će prosto jedna četa austrijske vojske u svatove, pa, što će lepših svatova. Pa tako će biti i o pogrebu. Šta više, opi će sami kopati i grobnice. Eto, samo zbog toga su se i vedžbali austrijski vojnici kad su u Mostaru raskopali srpsko groblje.
Ala će to lepo biti, kad bude austrijska vojska učestvovala u svima crkvenim obredima.
Pa ipak, prilikom jednoga obreda, neće je izvesno biti. To će biti onaj obred, onaj dan, kad srpski narod bude zapevao: „Opšteje voskresenije!“