Ova nedelja je u glavnome školska nedelja. Početkom njenim otpočele su i škole da rade. To se dalo primetiti po svima znacima koje karakterišu početak školske godine. Školske su zgrade počele da se kreče, učiteljski i profesorski rasporedi počeli su da se grade i učitelji i profesori počeli su da podnose molbe za godišnja osustva.
Pa dabome! Kad bi to sve inače imalo biti, ako me sad, kad počne školska godina.
U ostalom, početak školske godine ovoga puta je karakterističan po ženskoj poplavi, kojom je obeležen. To je prosto neverovatna stvar da je ove godine otvoreno sedam odeljenja prvog razreda Više Ženske Škole.
Zbilja, kakva je ovo ženska poplava. Da li to u prestonici Kraljevine Srbije izumire sve što je muško, te nastaje možda žensko carstvo? I gde će te tolike devojke, kad mi ne znamo ni s ovima što ih imamo, šta ćemo.
O ovoj pojavi treba naši statističari, provodadžije i novčani zavodi ozbiljno da razmisle.
⁂
A znate li šta nam je još doneo početak ove školske godine? Pa naš se opštinski odbor upisao u prvi razred osnovne škole. Ako ne verujete a vi čitajte objavu opštinsku, po kojoj će se (zbog one galerije što je u sali pala) od sada odborske sednice držati u sali osnovne škole kod Saborne crkve.
No, mogu već zamisliti kako će to izgledati kad odbornici zasednu u školske klupe a g. Vulović sa štapićem na tablu pa napiše na primer slovo „B“, i onda se okrene onome u prvoj skamiji:
„Deder, mali, čitaj ti!“
A mali se diže iz klupe, šmrkne malo pa zbunjeno čita:
„B, 6, budžet.“
Pa tako g. Velja nastavlja; „R, r, regulacija“, „K, k, kanalizacija“, sve dok ne nauči đake da počnu čitati i rečenice, pa kad pročitaju prvu rečenicu:
„Iscrpljen budžet!“ a oni radosno trče u svoje kvartove da jave biračima da su položili ispit.
Ala će to lepo biti. Ja čisto još sad vidim odbornike u klupama i vidim ih kako se tuku i gruvaju u leđa za vreme odmora, pa čak vidim i pogađam i ko će od odbornika sedeti u magarećoj klupi.
⁂
Jeste li vi primetili jedan nov šport kod Beograđana? Uvrtili su sebi u glavu da je to neko zadovoljstvo skakati strmoglavce u ove rupe za kanalizaciju. Prošle ih je nedelje nekoliko njih strmeknulo.
Budite Bog s nama! Kakvo je sad to opet zadovoljstvo? Ali šta ćete, kad je svet besan i kad mu je dugo vreme a on makar kakvu zabavu sebi izmisli. I to da skaču samo ljudi, pa ajd, ajd! Skoči lepo čovek, razbije ruku ili nogu, pa nikom ništa. Ali su sad počele i žene da skaču, pa onomad je čak i jedna baba.
Možete misliti kako mi je bilo kad viknu svet:
„Pade jedna baba u rupu!“
No, šta mi je sve u tome trenutku prešlo preko pameti, ne smem čisto ni da vam kažem. A znate već onu narodnu poslovicu: Ne dao ti Bog da ti se desi ono što ti svoj pomisli!
⁂
Na repertoaru u Narodnome Pozorištu opet je „Bajaco“. Nisam hteo da vam pričam jednu sitnicu povodom te predstave, ali kod smo već tu, i kad sam dužan sve ovonedeljne novosti da zabeležim, ajde baš i to da pomenem.
Moja komšika gospa Perka grdno je navalila na svoga Jocu da je vodi na „Bajaco“.
„Ama ostavi, ženo bogati, nije mi do ‘Bajaca’.“
„Dabome. Nema žene gotovo u Beogradu koja nije gledala „Bajaca“, a ja samo moram da ćutim i da trpim.
To je tako bilo kada se u prošloj seriji igrao „Bajaco“ i grešni gospodin Jova, danuo dušom kada su ga skinuli sa repertoara.
Ali juče on iskrsnu ponova na repertoar, pa razume se, iskrsnu i svađa ponova u kući. Žena zaokupila: Bajaco pa Bajaco! Dok g. Jovi ne dosadi, pa juče ujutru, kad pođe od kuće uz njeno gunđanje, vrati se s kapije pa podviknu:
„Šta hoćeš, brate?“
„Hoću da gledam ‘Bajaco’!“
„Da mi nisi više spomenula ‘Bajaco’, nego da uzmeš ceger pa da ideš na pijaco!“ uzviknu Jova i zalupi vratima.
Video sam odista gospa Perku posle na „Pijaco“, kupuje kelerabe.