„Trista bez popa ništa!“ veli se obično a šta ćemo i kako ćemo tek sa trista popova. I zamislite još kada su tih trista popova udovci.
Eto čitajte rezoluciju svešteničke skupštine, održane prošle nedelje, pa ćete viditi da je ona utvrdila ova dva fakta: da u Srbiji postoji trista popova udovaca i da oni sobom sobom prestavljaju trista opasnosti po veru i moral.
I da je ta rezolucija slučajno u stihove složena, mesto što je priči iskazana, izvesno bi glasila:
U hiljadu i devet stotina, Nula, osam, prestupnoj godini Zapištaše trista udovica, Zapištaše tri stotin popova; Al je Sabor tvrda srca bio Pa venčanje opet ne pustio!
A kad naš Sabor to neće da učini, nije ostalo grešnim popovima udovcima ništa drugo no da se obrate Vaseljenskom Saboru. Pa su tako i učinili.
I eto, to je jedan od najvažnijih događaja ove nedelje. Naši su se popovi obratili Vaseljenskom Saboru.
⁂
Dakle počelo je u sudu suđenje onome Simonoviću što je pokrao Upravu Fondova. Ala je to čudna stvar ta obveznička afera, uvek joj ponešto fali. Pre je postojao privatni tužilac, i postajala je krađa al nije postojao krivac. Sad desi krivac i postoji krađa al nema privatnog tužioca. Uprava Fondova veli, nije tužila.
I, videćete, kad i Uprava digne tužbu, onda će nastati ovakva situacija: postojaće krivac i postojaće tužilac, al neće biti krađe; ili bar neće nigde biti obaveznica.
Toj krađi uvek po nešto fali pa da bude prava afera.
⁂
Jedan muž koji se vratio sa izletnicima iz Turske, priča mi na kakve je sve muke naišao kod svoje kuće.
Doneo je veli ženi na dar kutiju rahatlokuma, ali mu to ništa nije moglo pomoći, niti mu je moglo osladiti susret sa ženom.
„Ta sav mirišeš na pilav!“ vrtila je žena sumnjivo glavu, mirišući pojedine delove njegovog odela. „Reci mi, zašto mirišeš na pilav?“
„Ama, kakav te pilav spopao, ženo?!“ branio se on grešnik i počeo se krstiti.
„Nemoj se krstiti. Ideš iz nekrštene Turske, pa si sad počeo ovde da mi se krstiš. Priznaj mi, priznaj mi sve.“
„Ama šta da ti priznam?“
„Jesi li zavirivao bulama u oči?“
„Ama, ženo, budi pametna. Gde bi ja zavirivao. Bule su pokrivene.“
„Drugome to. Još jedan put ga majci nećeš otići u Tursku, osim ako se ne pokriješ. Ja volem da su bule otkrivene a ti pokriven, nego ovako.“
Pa onda, malo joj je bilo što mu je toliko prebacivala, nego ga je naterala i da se meri. Pre polaska u Solun, naterala ga da se meri i iznosio je 74 kila, a sad 73 i tri četvrti.
E, za to četvrt kile manje, muke je imao i nikako nije mogao da objasni.
Obećao sam mu pomoći.
⁂
Ja pričam tuđe muke a o svojima i ne govorim. A kakva su tek mene pisma zatekla kad sam se vratio s puta. Gospođica Angelina prebacuje mi na primer što sam se izjasnio za četiri žene. Danas sam joj se naročitim pismom izvinio, priznajući da je jedna devojka uvek bolja nego četiri žene. A gospođa Mara, pita me: hoću li odista voditi ženski voz, kao što sam obećao, u Tursku. I njoj i svima ostalima odgovaram da ja ostajem pri reči. Neka mi se samo jave gospođe koje žele sa mnom a ja ću odmah učiniti sve prethodne korake.
⁂
Ova se nedelja u Narodnom Pozorištu svršava sa „Aliluja“ a iduća — ako nešto nastane glumački štrajk — izvesno će se svršiti sa „Amin!“