Jedna od najbogatijih nedelja završila se današnjim danom. Počela je Hristovim Vaskrsenjem a završuje se danas po podne kod „Kolarca“ „Stvorenjem Sveta“. Istina po crkvenoj istoriji, najpre ide stvorenje sveta pa onda Hristovo Vaskrsenje, ali pošto Staša nije mogao da dobije lokal pre Uskrsa, nije mogao ni da se drži ovoga istorijskoga reda.
*
A čudan je ovaj Uskrs bio. Od kako postoji kalendar na svetu, ni jedan Uskrs nije u srpskoj štampi stekao ime, kojim se sad zove ovaj prošli Uskrs. Nazvali su ga: Agitacioni Uskrs.
Diglo se sve od svojih kuća, pa pevajući „Opšteje voskresenije“ otišlo na političke zborove. Nisu otišli da jedan drugom česitaju Uskrs ili, recimo, da se kucaju jajima, već da zborišu. Ako su i poneli od kuće po koje crveno jaje, poneli su ga da njime gađaju protivničkog kandidata.
Preživeli smo, dakle, jedan agitacioni Uskrs. Ako nastavimo tako da ih krštavamo, doživećemo valjda i senzacione Uskrse, pa restauracione Uskrse, pa možda i rotacione Uskrse.
Ipak je to dobra ideja bila, što s politički zborovi bili sazvani o Uskrsu. Dok su domaćice kod kuće farbale jaja, domaćini su na zborovima farbali glave. Zadovoljena su bila istovremeno i političke potrebe i verski običaji.
*
Pa kažete da država naša nije prava srpska domaćica. Niko nije tako lepo obradovao svoju decu o Uskrsu kao majka Srbija. Čitali ste već uskršnji broj „Srpskih Novina“ i videli ste koliko je crvenih jaja razdelila deci majka Srbija. Jednom dva, drugom tri, trećem četiri jaja, tek nikome manje od 150 dinara dijurne.
I što mi se najviše dopalo kod ovoga rasporeda predsednika, to su oni izleti koje je srpska država tom prilikom organizovala i priredila. Pročitajte samo raspored pa da vidite kako to sve lepo kod nas ide. Vidite tek čitav jedan štam-tiš iz te i te kafane, ide u isti okrug, u isti srez i u isto selo jedno do drugog. Naučili ljudi da su stalno u društvu zajedno, dogovorili se u kafani: „Ajde, bre, da idemo svi zajedno na izbore!“, na tu želju samo izjavili a Državni Odbor razume se odmah im ispunio želju. Dogovorili se tako isto izmeđ časova profesori te i te gimnazije: „Ajdemo svi zajedno u taj i taj srez!“ i razume se, država ih obradovala.
A već činovništvo državnoga Saveta, sekretari i pisari, ako neće o državnom trošku praviti izlete, da ko će. Ove godine su izabrali Krajinski okrug i već su se dogovorili da idućih izbora vrše izlet do Sićevačke klisure.
*
Hlebarski štrajk se svršio time što smo svim siti. Siti mi koji smo trebali ostati bez hleba; site su furundžije štrajka koji im je izašao na nos, sita policija novca koji je pribrala od kazna. Svi smo siti.
I ako se igde može primeniti ona naša poslovica: „I kurjaci siti i ovce na broju“, to se na ovaj hlebarski štrajk može primeniti. I mi smo bili siti i furundžije su na broju, i eno ih uz naćve veselo pevuše: „Bog ubija, ko me naučija!“
*
Ove nedelje otišle su mnoge naše diplomate na odsustvo. Otišao je francuski poslanik, otišao je nemački poslanik, otiće valjda još ko. Oni po onome: „Kad oružje govori muze ćute“, primenjujući na to: „Kad se prebrajaju kuglice, ne vodi se spoljna politika.“
Pa ipak ostao je g. Forgač, austrijski poslanik. On je u poslu, u grdnome poslu; čita sve naše bukvare, katihizis, čitanke, nebi li našao još koje mesto opasno po red i mir u Austro-Ugarskoj monarhiji.
Kažu da je opet uhvatio jednu veleizdajničku stvar. Video je u jednome izlogu peškire na kojima je u srpskoj trobojci napravljen srpski orao, i ozdo piše: „Ustaj, ustaj Srbine!“. Odmah je kupio jedan takav veleizdajnički peškir, i verovatno našao da taj peškir ima veze sa prilikama u Bosni, te će ili protestvovati, ili poslati taj peškir banjalučkome vojnom sudu, ili se — što je najverovatnije — ubrisati.