Jutro sam osvanuo vezan u krevetu.
Bože moj, kako se menjaju vremena. I nekada, dok sam ja bio mlad, bivalo je prilika da sam mogao osvanuti vezan u krevetu. Ali to je bilo u tuđem krevetu a… bio sam i mlad. Sad su me deca vezivala u mome sopstvenom krevetu.
Ako, tu mi je i mesto!
Ali dok sam ja jutros osvano vezan za noge, moj prijatelj Mita, sa svim je drukče osvanuo. Sreo sam ga rano jutros, ne ume da govori. Jedva izgovara samo glasnike, a od suglasnika samo slovo „c“. Vezan mu jezik.
Otišao sinoć u čaršiju i kupio kestenje za decu. Pa svratio u kafanu na čašu piva i dao kestenje da se ispeku. Razume se, nije mogao jesti pečene kestenje uz pivo, već je morao naručiti vino. Ali, što ti je roditeljsko srce, pijući sećao se neprestano dece. Uz svaku litru koju bi naručio, uzdanuo bi teško:
„Ja ovde pijem… a deca mi pište kao crvi kod kuće!“
A kad je jutros već vezan, otišo kući, pa deca htela da ga vežu, on im je opsovao mater, hoteći kao time da se izvini ženi, što celu noć nije bio kod kuće.
Ko zna, de li je on sam ovako dočekao oceve!
*
Skupštinari se razišli da provedu kod svojih kuća božićne praznike. I bolje je, neka sa svojim narodom izedu pečenicu, nego sa nama Beograđanima. Digli su lepo, na kasi Ministarstva Finansija onoliko, koliko im treba za pečenicu i njihovi će im birači spremiti salatu, pa će slatko pokusati poverenje narodno tako da ni koščicu neće baciti.
Nama su za Božić poklonili dvanaestinu budžetsku. To je koliko jedan but od pečenice, i to but bez salate, jer državna blagajna ne da akonto za Božić; a novčani zavodi, zbog ove velike hladnoće, zatvorili vrata pa ne puštaju nikog unutra.
Jedna bi nam još pomoć bila, kad bi vlada ukazom premestila Božić u januar. To bi moglo, a što je glavno, to ne bi bio prvi nezakoniti ukaz.
*
Ipak je moj majmun i njegova afera, jedan od najvažnijih događaja iz prošle nedelje. Još se neprestano samo o tome govori, već je nekoliko dopisnika stranih listova dolazilo mojoj kući i intervjuisalo je majmuna, a jedna agencija poslala je ovamo telegrafsko pitanje našem Pres birou:
„Molimo bliže obaveštenje o aferi majmunskoj. Je li utvrđena namera koju je imao i u koliko se ova afera može smatrati kao politička“.
Naš Pres biro je, razume se, celu stvar demantovao. Njegov odgovor glasi:
„Nikakav majmun ne postoji. Nije ni pobegao. U Srbiji niko se ne bavi politikom, te prema tome ni jedna pojava ne može se tumačiti kao politička“.
*
U ostalom, ove nedelje je na dnevnom redu i praseće pitanje. Hvala Bogu te sa Austrijom nije zaključen trgovački ugovor, te ćemo mi tako sad o Božiću skuplje jesti pečenje no oni u Beču.
Izgleda kao da su prasci doneli revoluciju pa se drže na ceni i da ne popuštaju. Ako do sutra ne popuste oni, popustićemo mi. U ostalom, pametniji uvek popušta.
*
A čuli ste da je prošle noći poharana drogerija kod „Guslara“? Vrlo interesantna krađa, koja upravo karakteriše naše dane.
Jutros sam rano otišao Milovanu (jer od kako se oženio, njega je moguće naći rano u dućanu) da vidim šta je ukradeno. Zatičem Milovana, sedi i peva gusle. Najavim čega sam radi došao, prevuče gudalom i otpeva mi štetu. Prema njegovom iskazu učinjenom u desetercu, lopov nije pokrao novac, nije uzeo ni Konjak Medicinal, koji je vrlo dobar za ove zimne dane; nije uzeo ni onu flašu „Fabrifuga“, koji bi mu takođe dobro došao za ove zimne groznice, sve to nije uzeo, ali je uzeo [Nedostaje reč.] kutije „Florijan-pudera“, tri flaše mirisa [„Pricioža“] i četiri tegle pomade „Krem-Florijan“. A to su sve stvari, za koje se grabe sve naše dame. Bože, kako su se izmenila vremena. I nekad je bilo krađa, ovako u oči [Nedostaje reč.] praznika, ali su ljudi krali hleb. Pritegla zima, stud, ciča a siromašak došao kući: deca mu pište a on im ni hleba nije doneo, ni toliko nije zaradio. Deca pište:
„Hleba! Hleba!“
A on stegne srce, stisne pesnice, te [Nedostaje reč.] od kuće, razbije ćepenke na [Nedostaje reč.] i ukrade hleb dva, pa odnese kući.
To je tako bilo, a danas je drukče. Ovu poharu kod „Guslara“ ja zamišljam ovako:
Došao otac kući a ćerka i žena pište:
„Pa zar ni toliko nisi mogao zaraditi da kupimo pomade, miris i puder za Božić. Kako ćemo dočekati praznik.“
A on stegne srce, stisne pesnice pa razbije drogeriju kod „Gusara“ i uzme upravo najfinije mirise, pomade i pudere.
Tako se samo može protumačiti ova krađa.
*
Danas je kanda Tucin-dan? To sam primetio po tome, što sam jutros, čim sam izašao iz kuće, sedeći na trotoaru, pevao: „Ovako se biber tuca!“
Klizavo je, grdno je klizavo. Preporučio bi Kraljevskoj Vladi da ovih dana, dok je ovako klizavo, i ne izlazi iz kuće. Bolje je.