Na dnevnom je redu dakle svešteničko pitanje. U Srbiji se rešava pitanje o uređenju njihovoga položaja u pravoslavlju se rešava pitanje o dozvoli da se i sveštenici udovci mogu ženiti.
Sa svim popovski, trpili su dok su trpili pa sad duplo ili ništa. Jednovremeno će im se obezbediti i plata i žena.
Zamislite samo, kako će to lepo izgledati kad se popovima dozvoli da se mogu kao udovci ženiti. Dobijete tek jedno jutro poštom kartu: „Pop Mihajlo Petrović i Gospođica Jula Janković, vereni“.
Ili zamislite svadbene pozivnice. Ne može to razume se nikako biti da te pozivnice glase: „Naš sin pop Jova… i t. d.“ Jer pop ne pripada svojim roditeljima, on pripada crkvi i parohijanima. Pozivnice bi dakle glasile ili ovako:
„Hram svetoga evangeliste Luke ima čast izvestiti svoje poznanike i prijatelje da će se njen pop g. Jova, u nedelju 17. ov. mes. venčati sa gospođicom Milkom mašamodom ovdašnjom, i pozvati ih na ovo prvo veselje svoje. Venčanje će se obaviti posle službe Božje, u 10. časova pre podne, a igranka će biti u 2. časa po podne u crkvenoj porti.“
Ili, ako bi parohijani smatrali za sinovlju dužnost da oni prirede svadbu, onda bi pozivnice glasile:
„Naš duhovni otac, uzvišeni pop Kosta, venčaće se u nedelju 22. ov. mes. sa gospođicom Sofijom privatijerkom ovdašnjom. Čast nam je umoliti svakoga poštovaoca svete crkve i pravoslavlja da izvoli ovo sinovlje veselje s-kih parohijana udostojiti svojom posetom“.
Najzad, pozivnice kakve bile da bile, ali zamislite kako bi to mogla lepa svadba biti. Ženi se na primer pop taj i taj, ili još bolje ženi se prota. Pa zamislite sad onaj red kola niz Knez Mihajlovu ulicu. Napred jaše na konjima, oko mladinih kola, četiri đakona, pa onda u prvim kolima mlada i dever, recimo pop Aleksa, sa lentom preko grudi i grdnim buketom u ruci. Pa onda u drugim kolima pop Trifun mladoženja, sa ruzmarinom na grudima, sa belim glaze-rukavicama na rukama i sa brenovanom kosom. Milina ga prosto pogledati.
Pa onda već starisvat, pa kum i onda niz fijakera sa parohijanima i u poslednjem fijakeru crkvenjak sa gajdašem.
Verujte da bi to bile najlepše svadbe, oficirske pa popovske. Najzad to bi i bile jedine uniformisane svadbe i ja verujem da bi se naše devojke isto tako grabile za popove kao i za oficire. Što sad ne polaze rado za njih to je s toga što se oni žene kao bogoslovi, dakle još neuniformisani, ali kad im se jedanput dozvoli, a kako izgleda to će biti uskoro, da se mogu i sa uniformom venčavati, onda će se izvesno naše gospođice malo više zainteresovati za popove, jer najzad za njih i ne važi ono narodno pitanje: „Je li pop čovek?“ već važi isključivo to da on ima uniformu.
Do duše, ne može se reći da je popovska uniforma tako lepa kao oficirska ali, nek Bog da samo da oni jednom postanu mladoženje, pa će se sve to polako polako izmeniti. Neće uvek ostati ovakva uniforma kakva je sad. Biće lepši pojas, štikovan možda šarenom vunicom, pa će biti mantija plavih, morastih i žandar-blau, pa će biti postava kao krv crvenih, pa će biti mantija na struk i bez struka, pa će biti… šta ti sve neće biti. Doteraće se naši popovi da će ih milina biti pogledati.
Možda će čak promeniti i uniformu. Jer najzad, ovakva kakva je sadanja, pristala je za ovaj konzervativan položaj sveštenstva. Oni i kad su se venčavali nisu se venčavali kao sveštenici već kao bogoslovi, u civilu. Ali kad se počnu venčavati kao sveštenici, može to malo nezgodno da mu dođe da, recimo prvo bračno veče pop svuče suknju. Ne kažem da bi to bilo nezgodno za njega, nego onako, kao figura ja nezgodno. Zato i mislim da bi se u tom slučaju izvesno izmenila unekoliko i popovska uniforma.
Najzad, kako bilo da bilo sa uniformom, nije to ovde glavno, već je glavno da se popovi mogu ženiti.
Jedna bi stvar možda bila drugačija no kod nas običnih ljudi. Kod popova ne bi devojke nosile miraz nego mladoženja.
„Za koga se, bogati, ti udaješ?“ pitala bi, na primer, gospođica Sarka gospođicu Sofiju.
„Pa udajem se za pop Aksentija.“
„A šta ti nosi?“
„Pa šest stotina sedamdeset kuća.“
Razume se, to pop ne nosi toliko nazidanih kuća nego to mu je nurija a dozvolićete da to nije mali miraz.
Jedno me samo zanima. Kakva li će izgledati četvrta strana „Srpskih Novina“ kad se jedan put dozvoli i sveštenicima da se mogu po drugi put ženiti.
Zamislite samo ovake oglase:
„Moja žena Mileva, odbegla je od mene i smuca se sad po tuđim nurijama, bez ikakvog razloga. Umoljavam braću svoju u Hristu i u opšte otačastveno sveštenstvo, da moju ženu, u slučaju pronalaska u svome domašaju, dobrim savetom upute na pravu stazu hristijanstva i pošalju mi je na dalje prakticiranje bračnoga života, bez kojega se sad osećam epitimičan. — Pop Marko Jeremić“
Ili ovakav oglas:
„Moja žena Anka, odbegla je od mene i protivno Božjim i hristijanskim zakonima, živi nevenčano sa pop Nikolom, mojim u Hristu bratom, što od njega nije lepo. Ma da je do duše pop Nikolina parohija mnogo bolja od moje, ipak pozivam moju ženu Anku da se vrati na moju parohiju i ako to ne učini za petnaest dana od dana ovoga oglasa, počeću da verujem što se već uveliko zucka a to je, da ona nije čestita. — S poštovanjem Pop Toma Petrović.“
I ko zna kakvih ti sve drugih oglasa ne bi bilo. Bilo bi ih svakojakih.
Boga mi, jedva čekam da se to pitanje, o dozvoli da se sveštenici udovi mogu ženiti, reši već jednom.