Tu skoro obratili su mi se nekoliko mojih čitalaca s molbom da im u jednoj stvari pomognem. Tu su nekoliko bankrotiranih trgovčića, jedan poštar koji je još pre šest godina izašao iz zatvora, tri penzionera koji su se godinama nosili sa nekakvim komisijama i jedan naslednik čijeg su pokojnog strica dva put vadile iz groba nekakve lekarske komisije i superkomisije i ponova ga sekcirale.
Ti ljudi dakle sabrali su se i radi su da osnuju jednu novu banku. Nisu radi ljudi da im kapital leži mrtav, a kod nas inače nije privreda razvijena pa bi svi trebali da legnemo. Povodom toga i oni su se rešili da legnu pa su mi se obratili da im pomognem u jednom muci. Vele, toliko je banaka u Beogradu, da već ne mogu da izmisle ime ni jednoj novoj banci.
Zamislite, ako Boga znate tu muku, izmislili pare, izmislili pravila, izmislili članove upravnog odbora, izmislili akcionare i ne mogu da izmisle ime. Pa se obratili meni da im pomognem sa obećanjem da će mi, kao nagradu, eskontovati prvo moju menicu i to sa 16%, dakle jevtinije no što će drugima koji posle mene dođu.
A nije ni lako izmisliti novo ime jednoj novoj banci. Sve već što je moglo biti razgrabljeno kao firma upotrebljeno je. Druga je to stvar da je to obična firma, kakve se upotrebljavaju za radnje. Ali se banka ne može zvati recimo: „Banka kod tri tice“, ili „Banka kod Morune“ ili „Banka kod sedam švaba“ ili „Banka kod znaka pitanja“ ili što je najgore: „Banka kod poslednjeg groša“.
Aja, nikako to ne ide. Mora se izmisliti neko onako ime. Ono, da su se naši stari držali reda, danas ne bi bilo nikakve zabune. Jer kad je prvi put osnovana banka u Beogradu, lepo je nazvana „Prva beogradska banka“. Oni koji su za tim osnivali drugu banku, treba su je prosto nazvati „Druga beogradska banka“, kao što je, na primer „Druga Beogradska Pivnica“. Pa onda „Treća beogradska banka“, pa četvrta, peta, šesta i t. d. i tako sad ova nova koja se osniva i za koju su mi se obratili da im nađem ime, zvala bi se prosto „Šeset druga beogradska banka“.
Da su se dakle držali naši stari nekoga reda, danas bi sve bilo lako, ali šta ćemo i kako ćemo?
Pade mi nešto na pamet, da su se i naše gimnazije nekad zvale prva, pa druga, pa treća pa su se i one poplašile da ne doteraju do šeset druge, te počele uzimati imena velikih ljudi kao: „Vukova“, „Dositejeva“, „Daničićeva“ i t. d. Kako bi bilo kad bi nešto i banke tako učinile, kad bi uzele imena velikih ljudi. Ja mislim čak da bi to lepo i zvonilo, na primer: „Banka Vase Čarapića“ ili „Banka Hajduk Veljko“ ili „Banka Konda Bimbaša“ ili „Banka Baba Višnja“.
I kako bi to lepo stajalo — reći:
„Eskontovao sam menicu kod Hajduk-Veljka“,
ili:
„Danas ima cenzure kod Baba Višnje“,
ili:
„Ubi me protestima onaj Konda Bimbaša!“
Baš mi se to dopada i, Bog i duša, tako ću i predložiti onima što su me molili da im izmislim ime.