Evo ih opet materice. Moramo i ove godine da se vezujemo. Bome, čuvajte noge jer ja nosim stalno uže u džepu.
A sinoć je i gospođa Roksa proslavila materice pa još kako lepo. Ona je bila i zaboravila da su materice ali se setio gospodin Pera njen muž. Svratio lepo u dućan pa nakupovao, šta sve nije nakupovao. Kestenje, haringe, tršćansko voće, pomorandže, masline, jabuke, smokve, sardine, šunke, suvo grožđe i već šta nije kupio samo da obraduje gospođu Roksu.
Pa trči zadovoljan kući, natovaren kesama i kesicama a iz svakog mu džepa viri po jedan fišek. Trči siroma sav mu se zimski kaput od natrag ulopao od blata, ali ga goni zadovoljstvo što će iznenaditi svoju ženicu.
Ulazi i očekuje još na vratima veseli uzvik gospa Roksin. A ona sedi kraj klavira okreće glavu i ravnodušno pita:
„Šta ti je to boga ti?“
„Pa zar ne znaš da su večeras materice?“ pita on.
„Baš si šmokljan, Pero“, odgovori gospođa Roksa, „pa ja nemam dece, za mene ne važi taj praznik“.
„Pa ako nemaš dece, dušice“, teši je gospodin Pera, „evo ja ću da predstavljam dete, ja ću te vezati“.
„Taman. Dva put si stariji od mene pa ti da mi predstavljaš dete. Ah, Bože moj, kad nisam srećna pa i ja da proslavljam današnji praznik kao što ga proslavljaju moje drugarice.“
Gospodin Pera, razume se, obori nos, spusti sve fišeke i kese na astal i spopadne ga čama.
Gospa Roksa svira dalje marš Kraljeve Garde i neosvrćući se na njega:
„Pa dobro“, nastavi g. Pera, „šta ćemo da radimo sa ovim?“
Gospa Roksa diže prste sa klavijature pa se okrete:
„Pa da pozovemo koje dete na večeru, neka se bar raduje“, veli gospa Roksa.
„Pa dobro, da pozovemo. Koga?“ veli gospodin Pera, zadovoljan time bar, samo da mu ne propadnu kese i fišeci.
„Pa… razmišlja se gospa Roksa“, da zovemo g. Stevu.
„Kakvog Stevu, dušice?“ zgranu se g. Pera, „pa on nije dete“.
„Nego šta je. Tek je prošle godine svršio veliku školu a ove godine dobio za pisara.“
„Znam, znam…“ češe se iza uva g. Pera, „ama on ima već i brkove“.
„Eh, čudni mi brkovi i jesu. Jedva nekoliko dlaka. Da ga zovemo, nek se dete raduje.“
„Pa dobro!“ veli g. Pera i sleže ramenima.
I tako sinoć je bilo na večeri i dete radovalo se, zdravo se radovalo. Nije vezalo gospa Roksu i ako se dva triput saginjao nešto pod sto.
Zdravo su lepo proveli.
*
Te noći je gospa Roksa sanjala da je dete sa nekoliko dlaka nešto baratalo oko njenih nogu a gospodin Pera je sanjao sardine i haringe pa mu je strašno smrdeo krevet.
Od jutros su veselo osvanuli i ja sam već bio kod njih da im čestitam materice.