Ne mislite valjda da ću početi donositi stenografske izveštaje sa skupštinskih sednica. Ono ne kažem da za mene ne bi bilo tamo materijala ali, pored šest skupštinskih sekretara, sedamdeset i četiri stenografa i četiri stotine pedeset i šest prepisivača, što će mi da se i ja još bavim izveštajima sa skupštinskih sednica.
Ne mislim dakle o tome da pišem, već o novoj zgradi Narodne Skupštine koja se uveliko diže na Batal-džamiji.
Šetao sam ovih dana, i ako su ovi dani bili kišni. Ja ne znam da li sam vam se koji put ispovedio, ali ja vrlo volem da šetam baš onda kad pada kiša. To je moje naročito zadovoljstvo. Tom prilikom sve dame šetaju sa zadignutom suknjom i to je već prvo zadovoljstvo koje čovek pri takvoj šetnji stiče, drugo je što su sve dame pokrivene amrelom. To i jeste razlika izmeđ šetnje o sunčanom danu i o kišnjem danu. O sunčanom danu dame su otkrivene gore a pokrivene dole, o kišnjem danu su pokrivene gore, razume se amrelom, a otkrivene dole.
Pri takvom jednom kišnjem danu je, ako se toga sećate, pokojni Đelešović trčao za jednom damom sve do njene, odnosno svoje kapije, jer ta dama niko drugi nije bio do njegova rođena žena. Pokojnik je inače dobro poznavao svoju ženu s lica, ali je, izgleda, odozdo, o kišnom danu nije mogao poznati.
Ali gle, ja sam se sa svim udaljio od predmeta o kome hoću da vam pišem. A jest, takav sam ja, kad se zapletem u ženske suknje, a ja posle ne umem vazda da se ispletem.
Dakle, reč je o Narodnoj Skupštini, o novoj zgradi Narodne Skupštine koja se već uveliko diže na Batal-džamiji. Išao sam pre neki dan i razgledao sam građevinu.
Lepa i velika građevina. Ne vredi do duše pet miliona dinara koliko je predračunom predviđeno za podizanje nove Narodne Skupštine, ali kako je to državna građevina, onda izvesno vredi. Jer valja znati da ima razlike izmeđ državnih i privatnih građevina. Kod privatnih građevina inžinjer ti napravi predračun, pa kad se svrši građevina a ono predračunska suma nije bila dovoljna. Kod državnih građevina to biva obratno, da se ne bi desilo da suma bude nedovoljna tu se metne u predračun mnogo više nego što će građevina vredeti. Tako na primer na pet miliona predračunskih za podizanje nove Narodne Skupštine, tri je miliona izvesno više metnuto a dva će se samo utrošiti.
Ono, ne mogu potvrditi da ova zgrada koja se sad podiže vredi i dva miliona, razume se da ne vredi toliko ali jedno stoji, da je ova zgrada koja se sad diže na Batal-džamiji kud i kamo velelepnija, kud i kamo lepša nego današnja Narodna Skupština.
Veća, lepša je, bolja je zgrada i više odgovara dostojanstvu Narodnog Predstavništva. Ja sam baš razgledao svaki kutak, obišao sam svako odelenje. Istina je i to, da mi je raspored izgledao malo čudan, po gde što u zgradi nisam mogao da razumem, ali je ipak jedan i jednostavan utisak koji sam izneo, da je zgrada bolja od današnje.
Ima loža kao što ih u današnjoj zgradi ima, i to dve lože za diplomate, dve za novinare i jedanaest za dame. Sad je znate kod naših dama nastala moda da posećuju sednice Narodne Skupštine, pa bogami neka se diplomate i novinari malo i stisnu, treba damama napraviti mesta.
Pa onda redovi galerija sa numerisanim sedištima. To su izvesno sedišta za Narodne poslanike. A dobro je i što su numerisana, u ostalom krajnje je vreme i bilo da se naši narodni poslanici numerišu. To je zgodnije i za glasanje a zgodnije je i stoga što ima poslanika kojim i inače za pet godina sedenja na poslanički mandatima ne možete saznati ime, pa ovako bar zna mu se broj.
A lakše je i za predsednika. Zamislite kako bi on na taj način upravljao sednicom:
„Broj 14 ima reč!“
„Umoljava se broj 77, da ne upada u reč!“
„Moli se broj 82, da se ne udaljava od predmeta.“
Eto tako bi to išlo, i bilo bi vrlo lepo.
Jedino što me u novoj zgradi iznenađuje, to je usred sale nekakav krug. Bože me prosti, kao oni krugovi u cirkusima. Ja ne znam zašto je to? Da li možda u parlamentarnim običajima nije u redu da se svaki poslanik, kad dobije reč, najpre dobro istrči. Da li je taj krug samo za istrčavanje opozicije ili je možda za dresiranje vladine većine? nisam mogao nikako da razumem.
Što me je još više iznenadilo to je jedno prostrano odelenje pozadi zgrade koje duž celog jednog zida ima jasle. Da li je, po Bogu brate, to skupštinski bife? Našta su onda te jasle? Ili da nisu to te čuvene „državne jasle“? Boga mi biće to! Hoće država da pred licem Narodnoga Predstavništva izloži sve ono što visi o državnim jaslama. To će valjda biti nekakva vrsta izložbe, državne izložbe.
Ne znam, ne mogu da razumem taj raspored u novoj zgradi Narodne Skupštine.
*
Pri izlasku iz zgrade, sretoh jednog preduzimača te pođoh da ga upitam.
„Kad mislite da će se prva sednica moći održati u ovoj novoj zgradi?“
„Prva predstava 25-og ov. meseca.“
„Kakva prva predstava?“
„Pa, da. Zgrada je gotova, očekuje se samo trupa.“
„T. j. ako vi trupom nazivate narodne poslanike, oni su svi u Beogradu i već drže sednice ali u staroj zgradi Narodne Skupštine. Ja pitam samo kad će preći u ovu novu zgradu.“
„Pa to nije Narodna Skupština.“
„Nego šta je?“
„Cirkus, nov cirkus koji dolazi u Beograd.“
„A tako!“ učinih ja i izmakoh kao hladnom vodom poliven.
⁂
Oh, lepa moja zemljice! Na mestu gde si namenila da se diže Narodna Skupština eno se diže cirkus pa i cirkuska zgrada bolja je i uglednija no tvoja Narodna Skupština. Ko zna, možda će i predstava u njoj biti bolja i uglednija, možda će biti i oduševljenih aplauza?