Pre neki dan me zovnu g. Kojić šef carinarnice na železničkoj stanici da mi poveri naročitu službu.
„Vi niste“, veli, „protivnik dijurna?“
„Nisam, šta više prema dijurnama osećam izvesnu slabost kao da sam opštinski odbornik.“
„Dakle, imao bih za vas jedno mesto skopčano s dijurnama.“
„Molim za ta mesta skopčana s dijurnama ja vrlo volim da se skopčam.“
„Ali ćete imati i izvesnih dužnosti.“
„Molim.“
„Vidite, u poslednje vreme vrlo mnogo švercuje svet. Time se naročito dame odlikuju. Potrpaju pod suknje sve i sva, tako da nije redak slučaj da po koja dama pod suknjama ima čitavu trgovinu.“
„Tako?“
„Da“, nastavi šef, „pa bi mi hteli tome da stanemo na put“.
„Pa stanite.“
„Tu ste nam i vi potrebni.“
„Kako ja?“
„Da budete pregledačica.“
„Kakva pregledačica?“
„Pa to, da vam poverimo pregled ženskinja.“
„Iju! Od kud baš ja?“
„Odmah ću vam kazati: prvo i prvo prema vama su žene poverljivije a drugo, svaka će od njih znati da ćete odmah pisati o njenoj bruki, ako je uhvatite u švercovanju, te će se na taj način suzbiti švercovanje.“
„Lepo, primam se da suzbijem švercovanje, a kako ću ja taj posao raditi?“
„Vrlo prosto. Vidite ovu sobicu ovde?“
„Vidim.“
„E čim vam ženska izgleda sumnjiva a vi je lepo uvedite u ovu sobicu i zaključajte se.“
„Iju, šta vi to govorite? Baš ste vi bezobrazni.“
„Ama niste me razumeli. Ne mislim ja onako u opšte sumnjiva ženska, nego ako posumnjate da što god švercuje.“
„A tako? A molim vas i ovo da me uputite: gde ženske najradije kriju predmete koje švercuju?“
„U najčešće slučajeva pod suknjama.“
„A šta najradije švercuju?“
„Svašta, ali videćete tek po neku, prelazi iz Zemuna na primer, ugledna gospa, nebi čovek smeo ništa da posumnja a kad njoj mačka pod suknjama.“
„Mačka?“
„Pa da, ona što se nosi oko vrata.“
„A tako.“
„Ili druga, sa svim lepo obučena, izgleda vam gospa kakvog višeg činovnika kad, zavirite pod suknje a tamo čitava salama.“
„Iju!“
„Jeste bogami. Pre neki dan smo jednoj našli čitavo dete.“
„No, ta to je sasvim prirodno.“
„Ama nije. Nije obično dete, nego lutka; lutka, gospodine.“
„A tako.“
„A po nekoj, ne možete čisto verovati, čitav magacin pod suknjama. Čitavo stovarište svega i svačega.“
„To nije moguće.“
„Po neka ima pod suknjama nakit; druga opet prenosi alat, treća… Ta već što da ređam, za nekoliko dana na ovoj dužnosti, videćete i sami trista čuda pod suknjama beogradskih gospođa.“
„Baš vam hvala što ste mi tu dužnost poverili.“
Posle ovog razgovora odmah sam se primio i posla, radoznao da što pre vidim tih trista čuda.