Jedna stara mudrost postavlja razliku izmeđ ženjena i neženjena čoveka. Veli razlika je u ovome: Neženjen čovek kad pođe uveče na spavanje on legne kao pas ali se ujutru probudi kao car; a ženjen čovek legne uveče kao car a probudi se ujutru kao pas.
Evo i kako se objašnjava to upoređenje. Neženjen čovek dođe uveče kući kad dođe, pošto je u kafani večerao. Gazdarica je naložila još pred veče furunu pa se već i zagasila; soba pusta i mračna; lomi se od zida do zida i prevrće preko stolica dok nađe sveću. Ni s kim da progovori ni ko da mu namesti, svuče se pa se uvuče u krevet kao pas pod streju. A kad svane jutro, gazdarica već naložila furunu i skuvala mu čaj, kroz prozor probio svež zrak, on veseo, ispavan, svež, pevuši po sobi a nikoga nema da mu dosadi.
Kod ženjenoga je drukče. On uveče kad dođe, dočekuje ga žena. Sveća je upaljena, furuna bukće te je soba topla, krevet divno namešten; ako je malo nazebo, žena mu brižno skuva čaj, ispije ga pa se zadovoljno prući u krevet i čisto se proteže od zadovoljstva. A kad svane jutro, lep Božji dan, kad prodre svež sunčev zrak kroz prozor, on još nije ni otvorio oči a čuje kraj sebe glas:
„Deder, deder, nemoj tu da se lenjiš nego ustaj. Znaš da danas treba kupiti drva!“ to je ljupki glas ženin.
I dok on grešnik čisti prstom oko od krmelji, ona mu nad glavom nastavlja:
„Šta da kuvamo danas?“
On je tek jedno oko protrljao i otvorio ga pa odgovara:
„Kuvaj šta hoćeš“, pa nastavlja da trlja drugo oko.
„Dabome, ti samo to i znaš, kuvaj šta hoćeš. Kao da nisi muž, kao da si tuđin u ovoj kući, ili, Bože me prosti, kao da si pogodio kost kod mene, pa samo ja da brinem o svemu. Ne umem već više ni da izmislim šta da kuvam, već me i glava zaboli misleći tako svaki dan. A ti bar da okom mrdneš; bar na pamet da ti padne: ajd, da pomognem jadnoj ženi da se ne muči sama, pa da mi kažeš makar šta; kuvaj ženo makar šta.“
Razume se, posle ovakve pridike, mužu nije potrebno ni da trlja ono drugo oko. Otvori se ono samo.
„Pa dobro, ženo, kuvaj makar šta.“
„To ako si ti naučio kod tvoje kuće da jedeš makar šta, ja kod moje nisam. Mesto kao čovek da mi kažeš: eto, ženo, kuvaj to i to, pa da se kao muž i žena razgovaramo, a ti eto kako govoriš.“
„Pa dobro, kuvaj kiseo kupus.“
„Znala sam da ćeš to da kažeš. Ti ništa drugo i ne znaš nego kiseo kupus. Kad god sam te zapitala ti si samo odgovarao: kuvaj kiseo kupus, kao da drugo jelo ne postoji. Ili ti to valjda teraš sprdnju sa mnom. Ako već nećeš savetom da mi pomogneš a ti se bar nemoj sprdati.“
„Pa dobro“, brani se grešni muž navlačeći čarape, „onda nemoj kuvati kiseo kupus“.
„To znam i ja. Neću ga ni kuvati. Samo, ja tebe nisam pitala šta da ne kuvam nego šta da kuvam.“
„Ne znam, veruj da ne znam, kuvaj eto punjene paprike.“
„Razume se, odmah sam mislila da ćeš to kazati. Znaš da ja ne volem punjene paprike pa zato i kažeš. Ko veliš, neka si ti samo sit, a žena neka rinta, i neka gladuje.“
„Zaboravio sam da ti ne voleš. Dobro, onda kuvaj dunje sa goveđinom. Eto, to ja ne volim pa opet ti predlažem da ih kuvaš, da ti pokažem samo, da mi je svejedno.“
„Tebi je, razume se svejedno, ali nije meni. A ti kad bi malo mislio na kuću ne bi ni tebi bilo svejedno. Kako si ti sladak. Da skuvam jelo koje ti ne voliš, pa ja da okusim dva tri zalogaja, pa posle ono drugo da se baci. To bi ti hteo, je li?“
„E pa ja već ne znam više šta da ti predložim.“
„Bolje i nemoj ništa da mi predlažeš, kad nećeš kao čovek. Ti nikad nećeš, bolan, da sedneš tako kao čovek, pa da razgovorimo lepo, pa da mi lepim kažeš: ženo, druže, skuvaj na primer krompir ili…“
„A, vrlo dobro, eto skuvaj krompire.“
„Vidiš ti njega kako se uhvatio za reč, a ja sam ti to samo kao primer kazala, i ti se odmah uhvatio zato a znaš da je danas moja majka na ručku i znaš da ona ne voli krompir, to znaš je li, pa onda samo uz iznat tako govoriš.“
„Nije mi ni na kraj pameti bilo.“
„Pa znam ja da ti nije ni na kraj pameti bilo. Zar ti misliš na što god, kad bi ti mislio na kuću, sve bi drukče bio. Ali tebi kuća nije ni na kraj pameti. Razume se, znala sam ja, u ostalom što sam ja luda pa se sekiram. Neću ni kuvati danas, neću ništa da kuvam. Poslaću u kafanu pa ću kupiti šta bude. Ne moram se ja svako jutro žderati.“
„Sa svim, pošalji u kafanu.“
„I onako mi treba dve tri vizite da načinim. Tako ću i uraditi.“
Eto tako se budi ženjen čovek. Zato valjda ona stara mudrost i veli da on leže kao car a budi se kao pas.