Da l’ može ko od vas da se seti kakvo je to dugačko parče hartije?
Obešenjaci jedni, znam da će vam odmah pasti na pamet da je to redakcijska šlajfna na kojoj se pišu uvodni članci; ili ćete možda pomisliti da je to ona telegrafska dugačka hartija na kojoj se najpre otkucavaju depeše a za tim je deca upotrebljavaju za repove zmajevima.
A nije vidite ni jedno ni drugo, nego je reč o menici, ali kud bi vam to i palo na pamet da ja o menici hoću da govorim; ta menica vam po gde kad ne padne na pamet ni na dan roka a kamo li ovako u običnim prilikama.
Dakle, prvo da vam objasnim šta je to menica? Nemojte se buniti, nemojte mi prekidati reč, znam ja da vi svi znate šta je to menica ali ja ipak hoću da vam to objasnim.
Ja mislim da je to jedna vrsta braka, sa svim braka i to braka koji se u životu zaključi pre nego onaj pravi, onaj bračni brak.
Kao god i kod braka tako i ovde, prvo se čovek raspituje o kući, odnosno o zavodu, t. j. prvo se čovek tačno raspita o tome kojoj je kući devojka za davanje. Kad o tome bude tačno obavešten, onda se raspituje o roditeljima, t. j. o članovima upravnog odbora koji će cenzurisati menicu.
Čim i o tome dobijete tačno obaveštenje i vi tražite provodadžiju t. j. čoveka koji će progovoriti kod roditelja. Ima razume se ljudi odvažnih, koji ne vole provodadžije nego odu sami kod roditelja, ali se u najviše slučajeva te stvari svršavaju preko provodadžija.
Čim se dobije povoljan odgovor odmah se stvar i svršava. Nađu se prvo časnici, t. j. kum i starisvat. Kum je kum, to je kao što to i crkva kaže, više nego rod. Od časa od kad se on potpiše na menicu, on vam postaje rod po menici. Njegova je sudbina vezana za vašu, on se brine za vas, brine se za vaše zdravlje. Ako ste malo jače bolesni, on trči po lekara; kad ste na putu on brine da ne nazebete, da se voz ne sudari i u opšte da vam se ništa ne desi. Kum dakle, kao što to i sama crkva nalaže, tako se srodi sa vama, tako vam postane svojta, da je to milina.
Stari svat, kao i inače stari svat, to je onaj dalji rođak. Vi znate kakav je srpski običaj, stari svat je samo za onaj dan, njega košta samo onaj dan svadba a posle ni rod ni pomozi Bog. Tako je i sa starim svatom na menici. Njemu se može desiti da sa svim nevino podnese troškove samo za jedan dan pa posle ni rod ni pomozi Bog. Kum među tim ostaje kum (to je onaj prvi na menici) taj je uz vas, celoga života uz vas.
Jer valja da znate, da ja nisam uzalud poredio menicu sa brakom. Kad se jedan put sa njom venčate to vam je za ceo život, niti se ikada možete razvesti. Ima ih čak koji pokušavaju razvod braka; stvar čak dođe i do konzistorije, koju predstavlja izvršitelj, ali na kraju krajeva, opet se menica vrati vama, ili bolje reći opet se vi vratite menici na produženje bračnog života.
Ne treba ne pomenuti da za to imaju najviše zasluga kum i starisvat. Oni zamenjuju roditelje, oni vas savetuju:
„Nemoj tako, zašto bi se vi otresli vaše bračne polovine; ona će u nevolji pasti nama na ruke. Pa je li pravo da mi izdržavamo siroticu.“
Vi ih ubeđujete kako je to njihova dužnost i čovečanska i rođačka ali oni ostaju pri svome mišljenju i najzad vas koje razlozima, koje vlašću ipak ubede te se vi vratite na produženje bračnog života.
Taj bračni život sa menicom u ostalom u svemu je sličan sa bračnim životom u kući. Svaka tri meseca osvane menici, kao god i ženi, rođen-dan. Ako vi kao muž u rasejanosti predvidite taj datum, sve jedno, sutra dan su patarice i vi morate spremiti mali prezent. Zaboravite li na tu sitnicu, odmah sutra dan vas opominju roditelji (oni iz zavoda) i prebace vam tu nepažljivost i razume se, onda nastaju reči i prepiska i pretnje i već sve što se i u kući dešava kad se prema ženi pokažete nepažljiv.
Malo pre sam vam pomenuo rođendan i patrice. Vi ste se taki osetili koji su to dani. Rođen-dan to je onaj dan kojega se menica rodila a patarica je sutrašnji dan. Ali ne ceo sutrašnji dan već samo do večernja. Kad čujete da na Sabornoj Crkvi zvoni večernje onda je to to. Večernje upravo zato i zvoni da svi, kojima je to drugi rok menični znaju da je taj rok prošao.
U tom slučaju kad zazvoni zvono najbolje je da se dužnik okrene prema crkvi, da se prekrsti i da poželi života i zdravlja svome kumu i staromsvatu. Ja to uvek tako učinim pa još očitam i očenaš u sebi.