Pošto je i sinoć bio priređen jedan banket, te se ja moram prethodno ograditi. Ali bih molio da se to ne razume rđavo: ne ograđujem se ja od sinoćnjeg banketa. Bože sačuvaj, jer ja sam ga čak i posetio, nego je ovde reč o banketima u opšte.
Već godinama ja posećujem bankete, nalazeći da je i to takođe jedna vrsta zabava i godinama se već mučim da dam tačnu definiciju o tome: šta je to banket? pa nikako ne mogu.
Opisno, još bi čovek i mogao kazati šta je ali definiciju ne može nikako postaviti.
A evo od prilike opisno da pokušam odrediti:
Vi dođete kući i zatečete jedno pismo. Priređivački odbor vas umoljava da prisustvujete tom i tom banketu u čast toga i toga ili te i te ideje. Odmah naredite ženi da izvadi crno odelo i da ga provetri malo, da izbije naftalin iz njega. Odete za tim u čaršiju i kupite čist kragn (i to numeru koju i obično nosite, pošto nije pretpostaviti da ćete se na banketu toliko najesti da bi vam trebao komotniji kragn) pretpostavljajući da vam je bela mašna čista. Naredite još ženi da kupi za dvaes para benzina, te da sa crnog kaputa i prsluka izvadi fleke koje su na njemu ostale od prošloga banketa, i dođete predveče kući te se obučete. Razume se, pre no što se potpuno obučete, vi malo i povečerate, t. j. ako imate iskustva i ako ste često kao ja posećivali bankete. Za tim se krenete i stignete u ogromnu dekorisanu salu, koju su prekrili stolovi. Tu vas vrlo ljubazno i srdačno dočeka odbornik iz priređivačkog odbora, kome na grudima visi odbornička kokarda a na brkovima sjakti zejtin od ajvara kao jela koje se redovno upisuje u jelovnik ovih banketa, ali koji obično priređivački odbor pojede za vreme dok razmešta karte po tanjirima. Taj vas ljubazni odbornik uputi, pokazujući rukom po stolovima, da potražite svoje mesto, i vi se sad upustite u beskrajnu ekspediciju obilazeći sve stolove unaokolo i zabadajući u svaki tanjir nos, ne bi li pročitali svoje ime. Kad najzad na jedvite jade nađete svoje mesto, vi sednete, i razume se odmah pregledate ko je u vašoj okolini, kao i šta od deserta leži na stolu. Razume se, ne propuštate da naručite jelovnik u kome obično, jedva ako sretnete jedno poznato jelo.
Za tim već zasvira muzika, ulazi predsednik banketa, odbornici se rastrče, kelneri se uzmuvaju, stolice se obaraju, padaju pod sto viljuške i noževi, vi se predstavljate ovom levo, pa onom desno pa onom preko puta i najzad sednete.
Razume se, od momenta kad sednete, pa do momenta kad ćete biti posluženi, prođe čitava večnost. Za to vreme preporučio bih vam da štrpkate lebac ili da pravite kuglice od leba i da ih izmeđ dva prsta valjate. Možete i progovoriti s onim s leve strane, recimo o tome kako će zbog velike posete banketa izvesno biti u sali toplo a onome s desne strane možete na primer reći kako vam se čini da će banket biti i brojno lepo posećen i imati svoga značaja po ugledu osoba koje će na njemu prisustvovati.
Za tim ćete početi jesti. Prvo supu koja je ladna, mesto koje ja uvek poručim čašu piva, jer pivo je ipak nešto malo bolje rashlađeno od supe. Za tim će doći drugo jelo, koje obično nosi neko francusko ime ali koje nemojte jesti i pored svih simpatija za tu lepu zemlju. Za tim će doći četvrto jelo, koje će te okusiti koliko da vas prođe glad i koliko da bi prestali štrpkati lebac. Peto jelo je pečenje. Na njega ste radi da obratite svu pažnju ali — taman se kelner sa dugačkim tanjirom približi, ima još svega trojicu da posluži pa će stići do vas — a predsednik se diže i počne zdravicu.
Možete misliti kako vam je. Pogledate onog preko puta a njemu u tanjiru divan batak, pogledate četvrtog od sebe a njemu u tanjiru dva krilca i plećka a — predsednikova zdravica dugačka, užasno dugačka. Počeo od doseljenja Srba na Balkansko Poluostrvo. Kad je stigao do značaja Nemanjinog a vi krišom strpate zalogaj leba u usta; on govori dalje i sve dalje i jedva stiže do „najsvetije epohe srpske“. Vi se već vrpoljite, i strpate dva zalogaja leba u usta; on prelazi na našu „istorijsku tragediju“ a vi pogledate u batak, pogledate u krilca, pogledate u plećku i pođe vam voda na usta kao malome detetu suza. Najzad, on govori i o robovanju, a vama pođe nešto teško u grudima, ne toliko zbog patnja i stradanja naših praotaca, koliko zbog naših sopstvenih patnja i stradanja i kad završi gromoglasno svoju zdravicu vi oduševljeno požurite da zagrlite, ne govornika, nego onog kelnera što drži tanjir sa pečenjem.
I tako to i dalje traje, jer sad tek nastaju zdravice, ali ih vi bar sad mirno slušate, jer ste već jeli pečenja.
Tako se meni redovno dešavalo na banketima a dešavalo mi se i mnogo što šta drugo. Pa kako sam u tom pogledu pun iskustva, ja ću za mlađa pokolenja rado ovde ispisati šta se sve čoveku na banketu može desiti i šta treba da izbegava. Možda će se neko i koristiti mojim iskustvom:
- Vrlo se retko može izbeći da se ne ispusti nož, viljuška ili tako što. Treba izbegavati naročito da služite onog ko sedi preko puta vas, jer ćete sigurno prevrnuti ili puket koji je na stolu, ili tortu ili flašu s vinom.
- Izbegavajte da sednete do dame, jer je morate služiti a u takom slučaju vam ne fali da ćete joj prosuti na haljinu ili kompot ili salatu ili bar sarmu.
- Čuvajte se dobro da ne kinete za vreme zdravice, jer tada svi obrate pažnju na vas i vi morate pocrveneti i oznojiti se.
- Gledajte pre prve zdravice da jedete što više. Za vreme zdravice pravite se oduševljeni ali obratite pažnju na svoj tanjir, jer kelner često puta hoće da digne tanjir i ako vi još niste pojeli.
- Večerajte kod kuće, pre banketa. To vam toplo preporučujem.
Jedan bolesnik žalio se lekaru na iznemoglost. Lekar ga svestrano pregleda i preporuči mu što veću dijetu.
„Nemojte jesti, što manje, što je moguće manje jedite.“
„Ali ne mogu da se uzdržim, g. doktore“, vapije bolesnik, „moram da jedem čim vidim dobra jela“.
„A vi znate kako ćete se pomoći, pa ćete izvesno moći uzdržati se da ne jedete?“
„Kako?“
„Posećujte bankete“. To bi bio savet lekarov i jedni način da svoga bolesnika natera na gladovanje.