Dakle i mi sad imamo u Beogradu instaliranu rentgenovu fotografiju. To je novina koju su nam pre neki dan listovi objavili. Krajnje je vreme bilo da dođemo do te ustanove, jer najzad dovoljno smo slikali našu spoljašnost, krajnje je vreme da počnemo slikati i našu unutrašnjost.
To će imati i svojih nedoglednih praktičnih posledica. Zamislite smo ovako:
Gospodin Živko sekretar simpatiše gospođici Stanki. To već ceo svet vidi. Prošle zime na zabavama nisu se odvajali jedno od drugog, proletos na kermesima zasipali su se konfetama a već i da ne govorimo o njihovim šetnjama kraj naših prozora i drugim sitnim pažnjama koje nisu izmakle pogledu sveta. Što nisu izmakle pogledu sveta, to još nije ništa, ali nisu izmakle ni pogledu gospođe Savke koja je odmah u ovim međusobnim izjavama simpatija g. Živkovim i gospođica Stankinim, vidla za sebe bar jednu svilenu haljinu. I razume se, gospođa Savka je odmah preduzela korake da tu haljinu i zaradi. Otišla je njemu, otišla je njoj. Njemu kazala mnogo lepih reči o njoj, njoj kazala mnogo lepih reči o njemu. Njemu je odnela njegovu fotografiju, njoj odnela njegovu fotografiju i — stvar bi sad već bila privedena i kraju da sad nema u nas i rentgenove fotografije. Jer gospođica Stanka sad će već reći gospođi Savki:
„Ja bih želela da se gospodin slika i na rentgenovim zracima pa da mi tu fotografiju pošalje.“
„Iju!“ učiniće gospođa Savka, „a zašto to?“
„Da vidim da li mu je srce prazno.“
E sad zamislite samo ako se to uvede prilikom proševina i zaljubljivanja da se zaljubljeni slikaju rentgenovim zracima. Slika se na primer gospođica Dana i pod rentgenovim zracima pojavi se čitava četa recimo 25. klasa vojne akademije u srcu.
I u opšte ako se počnemo sad slikati pod rentgenovim zracima ko zna šta će kod koga naći.
Ja sam na primer siguran ako se bude slikao g. Jova Zdravković da će se na slici videti samo njegov stomak. Sve drugo i srce i duša, sve će biti providno i neće se pojaviti na slici a samo stomak biće naslikan i lepo potrefljen.
Ili se na primer slika gospođica Olga i vi vidite da u njoj nema ni kapi krvi i onda vam je tek jasno zašto ona nikad ne porumeni kad joj se izjavi ljubav.
Ili se na primer slika gazda Pera koji se od mladosti svoje žali na neke grčeve u stomaku. Na slici gazda Pera sav providan a samo u jednom ćošku u stomaku vidi se lepo jedan stoparac. I sad bude jasno od kud gazda Peri grčevi, ali postane nejasno od kud u njemu sto para. Slika se još jedan put da vidi koje je sto para i, kad vidi da je to stoparac od 1875. godine, postane sve jasno. On je kao šegrt kod gazda Save, tako po gde kad uzimao iz fijoke gazdine i spuštao u usta kao u kakvu šparkasu. Nije Bog zna koliko ali tek je tako uštedeo po tri četiri dinara mesečno. Sigurno se dakle jedno od tih stoparaca zadržalo slučajno u šparkasi i, zamislite, toliko godina ležalo tamo bez interesa.
Ajd najzad što gazda Pera pati od grčeva, to nije recimo još ništa, ali zamislite sad ovakav slučaj. Gospođica Nata je mlada devojčica, tek je ušla u sedamnaestu godinu pa, recimo i ona ima grčeve u stomaku. Leče je ovako i onako, aja, ništa ne pomaže. Zabrinu se i otac i majka šta će i kako će. Najzad neko ih posavetuje da je slikaju rentgenovim zracima. Slikaju je i, razume se, sva je providna, kao što jedno devojče u šesnaestoj godini i mora biti providno… Ali… sad je već jasno zašto tako mlado devojče ima grčeve u stomaku. Na fotografiji se ništa ama baš ništa ne vidi, nego samo u stomaku jedno malo ljubavno pismo koje se lepo može da pročita i koje glasi:
Čedo moje,
Primio sam pismo tvoje
Primi i ti srce moje
Ja te ljubim neizmerno
Ljubim žarko, ljubim verno.— Tvoj Mita.
Stvar postane odmah jasna. Gospođica Nata kad je dobila to pismo zavukla se sama u sobicu da ga pročita. Naišao je tata a ona preplašena, neznajući gde da sakrije pismo, proguta ga. Njoj je dakle bilo uvek jasno od kud joj grčevi u stomaku, a sad je i njenom ocu to jasno, jasno mu je kao dan da dete ne pati samo od grčeva u stomaku no i od grčeva u srcu.
*
Dobra je to stvar ta rentgenova fotografija, ali ja se ipak neću slikati. Šta sam i šta sve ja u životu gutao i šta sam i šta ja sve u životu poneo u mome srcu, pa hvala lepo ako bi se sve to još i na slici pokazalo.