Bila jednom jedna opština i u njoj jedna glasačka kutija i u toj kutiji jedna kuglica.
To je bilo jednom pa se i danas pripoveda, ali na prekjučeranjim izborima bila je jedna kutija u kojoj su ceo bogovetni dan kao dva siročeta u gnezdu, presedele dve kuglice. Jedna je pala još oko deset sati pre podne a druga oko jedanaest na podne…
Sedele tako, sedele tako ceo dan same, ni jedna više da padne te da im kaže: potamo se! pa onda od duga vremena šta će, no ajd da progovore reč dve. Taj razgovor je osluškivao čuvar kutije i ovako ga je pribeležio:
PRVA KUGLICA: Ju, baš dobro, što i ti pade ovde, crvena drugo. Što bi ti radila sama samcita od duga vremena.
DRUGA KUGLICA: Ja ne znam ni sama od kud se ovde nađoh. Lanjske godine znam bila sam u jednoj kutiji gde smo jedva disale, toliko nas je bilo.
PRVA KUGLICA: Ne zameri što ću da te pitam, ti si kanda i rovašena malo? Izvini za izraz, ali izgleda kao da si zarezana malo.
DRUGA KUGLICA: Jest, nešto malo. To je od prošlih opštinskih izbora. Zarezao me je ćata.
PRVA KUGLICA: A što po Bogu brate?
DRUGA KUGLICA: A pogledaj mene kakva sam. Sva kiptim od znoja i ne mogu nikako da se osušim.
PRVA KUGLICA: A zašto?
DRUGA KUGLICA: Pa pala sam šaka jednom bratu koji je obećao da će me ispustiti u jednu kutiju, a hteo je u drugu pa se zbunio te me spustio u ovu treću. Tri su ga znoja probila dok je zavlačio ruku u kutije.
PRVA KUGLICA: Ćuti, ćuti…
DRUGA KUGLICA: Šta je?
PRVA KUGLICA: Evo opet neko zavlači ruku, viš kako je zaljuljao celu kutiju, da nam ne dođe još koja?
DRUGA KUGLICA: Ah, budi spokojna. Poznajem ja kandidate sa ove liste, dosta je njima i ovoliko.
PRVA KUGLICA: Šta misliš hoće li nas prebrajati večeras?
DRUGA KUGLICA: Zar nas? Neće bome. Bila sam ja još jednom u ovakvoj prilici gde smo bile samo nas dve, pa kad se otvori kutija pogledaju svi unutra a čuvar kutije samo pljune u stranu i opsuje nam oca i mater i to se smatra kao da smo prebrojane.
PRVA KUGLICA (Posle dugog razmišljanja.) Slušaj, drugo, znaš šta mi je palo na pamet. Ovo je već dosadilo i dozlogrdilo šta se radi u ovoj zemlji sa nama grešnim kuglicama. Nikad nam ne daju mira i pokoja. Mi nismo kojeko, mi smo zakonom propisane, pa valjda i ti zakoni i ti ustavi mogu i nama obezbediti mir za koju godinu. Nego ja mislim, čim se oslobodimo ovog zatvora pa se opet nađemo u sandučićima sa svojima, da pokrenemo misao o sazivu jednoga zbora sviju zemaljskih kuglica, te da donesemo jednu rezoluciju kojom da se umole birači da nas već jednom ostave na miru, da nas bar za koju godinu ostave na miru. Šta misliš o toj ideji?
DRUGA KUGLICA: Razgovaraćemo docnije a sad ajde brže da se zavučemo u budžak ovoga džačića, da nas čuvar kutije ne pljune baš u lice, jer evo otvaraju se kutije, glasanje je završeno.
PRVA KUGLICA: Do viđenja u kakovoj punijoj kutiji, gde ćemo o ovom predlogu i sa ostalima razgovarati.
DRUGA KUGLICA: Do viđenja!