Urednik kao urednik. Njega se ništa ne tiče mađarsko-srpsko bratstvo već me u sred najvećeg oduševljenja zovnu na stranu i reče:
„Slušajte, Ben-Akiba. Vi se samo grlite i ljubite a na list ste sasvim zaboravili.“
„Kako, molim vas?“
„Tako. Vi morate pomišljati i na list.“
„Pa, ja pomišljam, ali mi je u ovom oduševljenju nemoguće ma šta pisati.“
„Ne mislim ni ja to. Vidim ja da vam je nemoguće pisati, ali se koristite ovom prilikom pa, razgovarajte s kojim od mađarskih saborskih poslanika. Razgovarajte o politici, o našim odnosima, o trgovinskom ugovoru i u opšte o takvim stvarima, kako bi posle mogli o tome pisati.“
Prvo zato što je to bila urednikova želja a drugo zato što je tu blizu kraj meseca, primio sam vrlo k srcu gornju napomenu i odmah potražio jednog od najuglednijih mađarskih političara da izmenjamo misli.
A nemojte misliti, da je to tako laka stvar bila sa mađarskim gostima izmenjati misli. Ne zato, što bi recimo Austrija tome činila smetnje, već zato što smo morali izmišljati jedan naročit jezik, kojim su može biti Janko Hunjadi i Đurađ Smederevac u svoje vreme govorili, ali koji je od toga doba sa svim ispao iz upotrebe u međunarodnom saobraćaju.
Evo kako je otprilike tekao taj moj politički razgovor sa Iks-urom, mađarskim političarem:
JA: Izvinite molim, ih bin mitarbajter der „Politika“, e že svi obliže d’ekrir sir politik, dakle moram čuti vaš veleminj.
IKS-UR: Ja, ja, ih veršte… Enek serbek, vu zave aji kezešnerdek sa nama. Si und nu somsedek.
JA: Sa svim, sa svim molim vas. Und, vu zave remarke, tas is ales, ovo što vi vidite, tas ist ales siv meljben.
IKS-UR: Uj, ju. Ik bemerke, dize lelkešedeš. Že kroa, ono, ono, ono, že kroa der gance nemaet vil vas nu kivanjjuk.
JA: Vi kivanjjuk, mi kivanjjuk, und unzere visonjok, nu som obliže tas ales…
IKS-UR: Ja, zirlih, notr visonjok jest eđhangulat.
JA: Ja mi eđhangulat, nu deziron mit inen esinte visonj.
IKS-UR: Sertenman esinte visonj. A mi multunk cvinkt uns und unzere kezašnerdek ferlangt fon uns pur vu uld pur nu figetlenšek, u naše i u vaše.
JA: Vu dve komprandir, das ale des što mi sad činimo, ist niht nur gevanlih udvarijašag.
IKS-UR: Igen, uđavan. Das ist ajne kezeš lelkašedeš.
JA: Und dise Škoda-ađuk, deze vizen si bum-bum, velhe Austrija, notr somsed, vil uns ferkaufen.
IKS-UR: Austrija bum bum, ajne šlehte bum bum ađuk. Austrija ajne elenšeg serb und mađarorsag.
JA: Niht mađar ostrag; mađar mus napred. To unzer konviksion.
IKS-UR: Uviđan, uđavan. Unzere bertšag, mus unzere zaslok bringen cuzamen. Vu puve konte sir notr frajndšaft, und vu puve ekrir ni „Politik“ das vir haben ajne međezedeš und dize međezedeš hat halješlješ der gance mađarorsag.
JA: Pardon, ist imer beser, mađar napred. Znate, ovaj… kako se ono kaže, ja …alzo… ih mus inen fragen osi pur svinje, unzere svinje. Tas vird azgen dize košon.
IKS-UR: A, so, ja, igen disnok. Sep disnok. Das haben vir gegesen baj Kolarac-ur.
JA: Najn, najn. Das sind prase mit salata. Aber dize grose disnok fir izvoz.
IKS-UR: Vas izvoz?
JA: Visen si, eskpedicija, serb-košon, šmei de fer. Pešta pijaca.
IKS-UR: A, ertek. Und vir verden ajne odbor za doček…
JA: Najn, najn. Odbor za doček fir uns, aber ugovor.
IKS-UR: Nem irtem.
JA: Nem irtem i ja. Ales vas ih zee, ist ajne gemišung fon svinje, ugovori, topovi, visen vi dize Škoda bum bum. Und visen si, mi vičemo: eljen mađarorsag, und vikrlih, mi idemo napred.
IKS-UR: Uđvan, uđvan.
JA: Ject, že vu remerei, ja sam sa svim lepo obavešten.
IKS-UR: Und ih.
JA: Mehet!
IKS-UR: Išten veled!
*
Ja mislim da ovome našem važnom političkom razgovoru ne moram dodavati nikakav komentar.