Vi vidite svi da je nastala čitava poplava anzihts kartama. U Beogradu ima bar deset dućana koji samo od toga žive; pošte su preplavljene a zidovi po kućama izbušeni, jer se lepim anzihts kartama sada dekorišu zidovi.
I čega ti tu nema naslikanog, i predela i ljudi i životinja, i ljudi obučenih u životinjske kože i životinja obučenih u frakove. Pa onda ženske sa nogama i ženske bez nogu t. j. opet s nogama ali pokrivenim suknjom. Pa onda šume, lišće, razno cveće i već čega ti tu nema. Što god hoćeš kome da čestitaš a ti ćeš naći i kartu koja svojom slikom odgovara onoj radosti.
Ima čak takvih anzihts-karata preko kojih čovek može razgovarati šaljući samo slike a da sam ni reči ne napiše.
Eto baš da vam ispričam šta se desilo sa Gospođa Kajom. I ona voli anzihts karte, skuplja ih i rado kiti njima svoje zidove.
Dakle Gospodin Pera i Gospođa Kaja ne idu često u kafane. Bili su to skoro jedan put kod „Hajduk Veljka“ na crno pivo. Gospođa Kaja zaželela se da popije čašu crna piva, pa je g. Pera izveo. Nisu mogli dobiti zaseban astal jer je bilo mnogo sveta nego je do njih seo jedan poručnik. Tako su se i upoznali i upustili u razgovor.
„Ne idete često u pozorište?“ pita poručnik.
„Pa, idemo uvek kad je nov komad.“
I tako u opšte razvezo se razgovor o pozorištu, o crnom pivu, o skupoći u Beogradu, i o svemu i svačemu, dok će tek jedan dečko ponuditi anzihts karte.
Gospođa Kaja tom prilikom izjavi kako vole anzihts karte, kako ih skuplja.
„Šta najviše volite“, upitaće poručnik, „možda lepo cveće ili onako što idealno?“
Gospođa Kaja pogleda ispod očiju gospodina Peru, pa odgovori smerno:
„Volim lepe predele.“
„A hoće li mi gospođa dozvoliti slobodu da ovde onda, kad naiđem tako lep predeo, pošaljem poštom?“
Gospođa Kaja pogleda u gospodina Peru a g. Peri napući usne pa procedi kroz zube:
„Pa… ovaj… zašto ne… tako nekakav predeo, n p. r. šuma, češma i tako.“
„Pa da, moliću“, dodade brzo poručnik.
I tako se rastadoše a već kroz dva dana počeše da stižu anzihts-karte. Ništa na njima ne piše, samo lepa slika i piše: „Vaš poštovalac poručnik Vasa“.
E sad, evo kako su izgledale te anzihts-karte:
Prva karta: Zdravo lep predeo. Natrag šuma i neko brdo pa s brda pada voda i teče po celoj anziht-karti a preko vode pružila se neka klada, pa onda jedan, dva, tri, četiri kamena sve u raznim poziturama.
Druga karta: Opet lep predeo. Kao neko jezero a kraj jezera krava gleda u mesec kako zalazi.
Treća karta: Nikakav predeo nego samo jedan list deteline sa četiri lista.
Četvrta karta: Na jednoj grani stoje golub i golubica, beo on i bela ona. Ljube se a golubica sve žmirka očima.
Peta karta: Na jednoj crvenoj šlajfni visi jedno srce a preko samog srca piše: „Vaš poštovalac poručnik Vasa“.
Šesta karta: Jedan gospodin i jedna gospođa sasvim učtivo šetaju po jednoj šumi.
Sedma karta: Taj isti gospodin i ta ista gospa u toj istoj šumi, samo sad sede na klupi i još dosta učtivo razgovaraju.
Osma karta: Ta ista gospa, u toj istoj šumi, na toj istoj klupi, sedi na kolenu tom istom gospodinu. On je zagrlio i strasno ljubi tu istu gospu.
I kad je već i ta karta došla g. Pera nije više mogao da izdrži.
„Pa ovo nije nikakav predeo?“ reći će on gospođi Kaji.
„Ju, Pero, kako da nije; zar ne vidiš šumu, pa onda ovu stenu, pa onda vidiš tamo u daljini neko brdo.“
„Ama, ostavi se ti to šta se vidi tamo u daljini, nego gledaj ti ovo što se vidi ovde u blizini. Nego… ovaj… nije pravo da se ovaj čovek toliko troši i da šalje karte a mi njemu ne vraćamo. Moraću i ja njemu da šaljem karte.“
I tako se i g. Pera reši da šalje karte poručniku Vasi na kojima neće ništa pisati nego se samo potpisati: „Vaš poštovalac Pera“.
I poručnik poče da dobija karte. Evo sad razgledamo i njegove:
Prva karta: Zdravo lep predeo, natrag brda, napred drva, s jedne strane kamenje s druge strane voda.
Druga karta: Iz daleka iza plota vidi se jedna lisičija njuška a ovamo napred neki čiča lovac razapeo kljuse pa se sakrio i čeka. A mesec zdravo lepo sija i kao neka drva pola zelena a pola žuta zbog mesečine.
Treća karta: Kod ove karte ne može odmah da se razazna je li predeo ili nije. Sa strane ima istina kao neko brdo ali kad se bolje zagleda vidi se da to nije brdo već jedan deo čovečijeg tela i to onaj deo koji obično ostaje u sobi kad se n. pr. izlazi iz sobe. S druge opet strane anzihts karte vidi se samo jedna noga i stopala koja je potegla pravo u onaj goreopisani predeo t. j. u onaj goreopisani deo tela. Lica i nema, samo što pod onim ostatkom tela piše: „Kućni prijatelj“ a pod nogom piše: „Muževljeva noga“. I na toj karti g. Pera se potpisao: „Vaš poštovalac Pera“.
Razume se, posle ove karte poručnik je prestao slati svoje a nisu se ni sreli više. Može biti videće se do godine kad opet stigne Salvator kod „Hajduk Veljka“.