Mi svi već znamo i učili su nas drugi o tome, da je Sv. Sava spaljen na Vračaru. Na kom baš mestu tačno ne bi se moglo reći ali će po svojoj prilici biti tamo gde je sad savinačka kapela. Dokaz da je tu spaljen je to: što su naši popovi već kupili oko toga mesta sebi imanja, očekujući da će se tamo podići saborna crkva, bogoslovija i mitropolija, te da će tim imanjima duplo skočiti cena.
Jest, ali sad nastaje pitanje; pripada li Sv. Sava kao arhiepiskop srpske crkve nama svima ili ne pripada; da li smo mi svi Srbi pravoslavne vere jednaki pred Svetim Savom ili nismo i da li nas on kao jedan srpski svetac smatra sve podjednako kao čeda srpske države ili ne? Jer, ako mu svi pripadamo, ako smo svi pred njim jednaki i ako smo svi čeda, onda nije pravo da on samo jednima diže cene imanjima a drugima ne. On je trebao, kao jedan svetac, da bude jednak prema svima nama i da da sebe spaliti na nekoliko mesta u Beogradu a ne samo na jedno pa i to jedno ne zna se pouzdano gde je.
Eto, molim vas, taman je nekoliko popova od svoje krvave zarade, kupilo imanja tamo gde će se na spalištu Savinom podići Bogoslovija, Mitropolija, Saborna crkva i pijaca i to više zato kupiše tamo imanja da bi se nalazili što bliže prahu svečevom a digoše se Palilulci i nađoše istoričara te počeše dokazivati da je Sv. Sava spaljen U Paliluli.
I da vidite oni raspolažu lepim istorijskim dokazima. Evo ih:
- U Paliluli je i danas groblje;
- Batal-džamija je u stvari Vračar. To se vidi i iz toga što se Palilula, kao takva, ni u kakvoj carskoj povelji ne pominje;
- One čuvene bitke koje smo mi vodili kao dorćolci, palilulci i vračarci izvesno su ostaci kakvog istorijskog antagonizma izmeđ ovih pojedinih nacija. I u tim prilikama vračarci i palilulci išli su uvek zajedno protiv dorćolaca pod predvođenjem Miloša šlosera. Znači dakle da su palilulci instiktivno osećali da oni nisu nikakva posebna narodnost i da su nekad, u preistorijsko doba i oni pripadali plemenu vračaraca ili, drugim rečima da se ime Vračar pretkralo i na Palilulu;
- I u Paliluli ima ljudi koji imaju svoja imanja, pa je pravo da i tim imanjima skoči cena na račun Sv. Save.
Kao što vidite, razlozi sa svim opravdani i dovoljno istorijski i jaki. Pod takvim razlozima morao je i odbor za zidanje katedrale da zastane i odustane se od svečanosti polaganja temelja, dok se istorijski ne dokaže gde je Sv. Sava spaljen.
Pa bar da je ostalo na tom sukobu izmeđ Palilule i Vračara ali — sad se pojavljuje sa svojim pretenzijama i Dorćol i već se našao istorik — to je bar kod nas lako naći — koji će ugovoriti da je Sv. Sava spaljen na Dorćolu i to baš na onome Gušinome placu.
Taj istorik već pribira podatke zato i koliko sam čuo, do sad već raspolaže ovim podacima:
- I na Dorćolu imaju ljudi imanja kojima treba da skoči cena;
- Dorćol je jedino istorijsko mesto u Beogradu a pošto je spaljivanje Sv. Save istorijski događaj, to se svakojako moralo na Dorćolu desiti;
- Da je Dorćol istorijski kraj, kazuje nam svaka istorija Srba. Tu se razvijao život za vreme Stevana Visokog, tu su i danas razvaline princa Jevđenija, koje se samo zato više ne raspoznaju što oko njih postoje još puno dorćolskih razvalina;
- Na Dorćolu je sad skoro Pinto Almuzlino podigao dvokatnu kuću i on se kune u svoje oči, da u njegovoj porodici postoji tradicija da je Sv. Sava na Dorćolu spaljen.
Ja ne znam kako će Dorćolci sa svojim pretenzijama proći ali čujem da je sad i Savamala raspisala stečaj kojim se traži jedan istorik koji bi dokazao da je Sv. Sava u Savamali spaljen.