Sunce je granulo, raskaljužilo, otopilo zemljinu koru i sve što je zima prikrivala opet se pojavilo. Pojavio se na primer opet revmatizam koji se za vreme zime bio pritajio, i proleće već miriše na ljubičice i na špiritus i kanfor.
Penzioneri u „Kasini“ već pipaju jedan dugom kolena i tuže se:
„Evo, molim te, meti ruku ovde… osećaš li? I ko će sad tu da mu uhvati kraj. Lanjske godine je sevalo dole u članku, sad opet u kolenu, a pretprošle zime sevala mi je cela strana.“
„More, sve se to da podneti. Istrljaš se, pa spavaš, ali kukovi, meni se ove godine pojavilo sevanje u kukovima; idem raskorak kao da sam cele zime jahao konje, i pravio sam se kao da hoću da vodim kokonješte.“
„Misliš li ti ove godine opet u Vrnjce?“
„Pa… videću daleko je, ali tek, vreme bi bilo da se već pomišlja. Moraću.“
A nisu samo penzionari koji uz kafu već vode reč o banjama i ako je banjska sezona daleko. Na banje još sad, odmah sa osvitkom proleća, misle već podjednako i penzionari i žene.
Izmeđ njih i penzionara ima jedna razlika i ima jedna sličnost u bolestima koje se sad s proleća pojavljuju. Penzionare doista žiga i odista osećaju sevanje a žene to često i izmisle — eto to je razlika a sličnost je u tome što i penzionari i žene svakog proleća na drugom mestu osećaju sevanje, jedan put u članku drugi put u kolenima a treći put u kukovima, samo što to kod penzionera dolazi otuda što revmatizam putuje a kod žena dolazi otuda što često zaborave gde su se prošle godine žalile da ih je bolelo.
I, onda, kod žena to ima i svoju skalu, zavisi od banje u koju se namerava ići. Evo od prilike te skale kojom se služe žene u razgovoru sa mužem:
Vrnjačka banja
Prvog prolećnjeg dana: Baš mi se ne mili ovo proleće. Ceo mu se svet raduje ali jadna mi moja radost kad već osećam sevanje.
U polovini proleća: Ja ne znam šta mi ti savetuješ, da li da zovnem lekara. Znaš li ti da se ovo više ne može izdržati. Gledam te kako ti slatko spavaš a ja se, kukavica, previjam po celu noć od sevanja.
Početkom leta: Ovo se više ne može izdržati, ja ću da poludim od bolova. Ovo su nečuvene muke. Evo zvala sam i doktora pa ništa. Ne pomaže tu ni doktor kad me je Bog tako osudio sa se celoga života mučim.
Petnaest dana pred otvaranje banjske sezone: Ja te molim, uzmi revolver pa me ubi. Kako možeš da me gledaš ovako kako se mučim.
I razume se, posle ovako očajnih izjava dolazi menica, pakovanje i tužan oproštaj na stanici.
Sa svim je druga skala, ako treba ići u koju stranu banju. Evo je:
Marien bad
Prvog prolećnog dana: Kako sam se radovala da jedan put otopli ali sam se kanda na svoju nesreću radovala. Zamisli, opet osećam nesvesticu i grčeve u stomaku.
U polovini proleća: Nemoj se ljutiti što si danas ostao bez ručka. Nisam se makla iz kreveta. Celo pre podne imala sam nesvesticu. Dolazio je i lekar i kazao mi je: „Sam Bog neka vam pomogne!“
Početkom leta: (Ne govori ništa, tri dana leži u krevetu i obvija glavu hladnim krpama. Muž donosi jelo iz kafane i sam sebi namešta krevet).
Petnaest dana pred otvaranje banjske sezone: (Raspletene kose, uplakana, na njoj donja suknja sva iscepana) Ne gledaj me kakva sam i ne pitaj ništa! Ovo je da se izludi, znaš li ti da sam sve na sebi kidala odelo od grčeva. Nemoj da se ljutiš al ću ja da zađem po kućama da prosim, oću da prosim groš po groš dok ne naprosim koliko mi treba za banju. Ja ovako ne mogu više, ili ću se lečiti ili ću skočiti sa šteka.
I razume se, posle ovako očajnih izjava dolazi menica, pakovanje i tužni oproštaj na stanici.
*
Sunce je već granulo, raskaljužilo se, otopilo zemljinu koru. Nastali su prvi prolećnji dani. Opominjem žene da već onako izdaleka progovore muževima ono što po ovoj skali valja reći prvog prolećnjeg dana.