Ja ne volim politiku niti je teram iz vrlo prostog razloga: što sam otvoren i iskren. A to se u politici ne trpi. Red je, da se svaka vlada grdi i napada, međutim, za svu vladu ja bih baš kazao, da je dobra i da obećava biti još bolja. Evo, samo uzmite. Prošla vlada vodila je nekakva tri rata. Zavernički rat sa Engleskom; carinski rat sa Austrijom i, najzad, rat za koji vi niste znali, upravo niste se setili, a to je rat nebesni, upravo prirodni rat t. j. sa prirodom. A evo kako. Mi svi znamo da se mesec februar zvanično vodi kao zima. Međutim, jeste li videli. Poslednji dani bili su: proleće, pravo proleće. Suncobrani. Strukovi. Kincmadle i guvernante sa decom po Kalimegdanu. Ljubičice. Topčider. Ele, proleće. A zvanično ugovor sa zimom ističe tek 9. marta. Znači, da smo mi pre vremena t. j. vlada (pošto je gore kazano „zvanično“) je, ne čekajući, da istekne ugovor, sklopila tajno savez sa prolećem, zaratila sa zimom i ne izvestivši ovu poslednju.
Poslednjih dana u mesecu februaru nastalo je pravo bezugovorno stanje; niti se znalo da li je zima niti da li je proleće. Nosio je šta je ko hteo. Vidite: šetaju ulicom jedan trgovac u zimskom kaputu i kaljačama i pored njega se „ušipčila“ njegova žena u struku sa suncobranom. Ovde oficir u šinjelu, tamo sa pelerinom i onaj tamo samo u bluzi. Eno bašlik; gle, proletnji šešir! I tako. Nastadoše šikami sa obe strane.
Vlada, preko opštine, naredila, da se polivaju ulice kao u sred leta; ministar vojni naredi, da vojska ide na vežbanje bez šinjela; ministar prosvete, t. j. profesori počeše da izvode svoje razrede u polja da kupe herbarijum; ministar građevina naredi da se puste šetni vozovi za Topčider — kad zima, odgovarajući na ta šikaniranja, tek jednog dana priteže: dunu vetrić, preko Varadina sneg poče da vrcka, te vlada opet poče da menja sve gore navedeno.
I tako beše sve do danas, danas 2. marta. Jer nova vlada, ciglo za jednu noć sklopi ugovor sa zimom, vaspostavi pravilne odnose i kada: jutros osvanu zimski dan sa snegom, izistinskim snegom. Eto, to je prvi uspeh nove vlade.
Mislio sam još da vam pišem o posledicama carinskog rata, ali to sam, za sad, morao da ostavim iz ovih razloga:
- što mene poštovani urednik „Politike“ niti zna, niti poznaje, kao ni ja njega, pa ko zna, da li će on baš ovo i štampati;
- što ne znam koliko se sme napisati za gornju rubriku t.j. da ne bude mnogo, pa posle da kreše;
- ako ovo ne valja, bolje je da samo to ode u korpu nego i ostalo što sam mislio da napišem.
Na osnovu svega gore izloženog, a s obzirom na moj inkognito, red je da se ovde zaustavimo.
Obećavam još, da ću stupiti u pregovore sa urednikom „Politike“ o mome saradništvu, pa ću vam rezultate saopštiti.
U isto vreme, čast mi je da vam se predstavim. Ja sam — Hromi Daba