Završio se popis moga lepoga Beograda; 1000 popisivača, 800 kontrolora, 100 zvaničnih „popisivača“ i dva vagona popisna materijala. I sad evo petnaest dana, savili statističari leđa kao gudala od gusala i sabiraju li sabiraju. Sabiraju ljude, sabiraju stoku, sabiraju ih čas svakog za se, sabiraju ih čas zajedno; sabiraju čas na prvom mestu stoku kao felu beogradskog stanovništva koja sad u carinskom ratu ima prvu reč, sabiraju čas na prvom mestu ljude kao felu beogradskog stanovništva koja se daje popisivati ali prema rezultatima popisa ostaje ravnodušna i — na kraju krajeva, traže u sabranim ciframa rezultate, rezultate koji će utvrditi napredak srpske prestonice, napredak moga lepog Beograda.
Hajde dakle, da i ja, po mojoj staroj i već poznatoj navici, zavučem malo svoj nos u one zbirove i sume do kojih su „statističari“ za ovih petnaest dana nove godine, došli. Razume se, neću ja ovde izneti samo gole cifre, već, da bi one nešto kazale, i dale meni razloga da ćutim, ja ću odmah i upoređivati.
| Kvart | 1880. | 1900. | 1905. |
|---|---|---|---|
| Savamalski | 7240 | 8865 | 10478 |
| Varoški | 4280 | 4755 | 4547 |
| Terazijski | 4997 | 6490 | 5667 |
| Palilulski | 16574 | 19887 | 15712 |
| Dorćolski | 9485 | 11721 | 18182 |
| Vračarski | 13943 | 18158 | 2?943 |
| Svega: | 51099 | 69876 | 72528 |
Prema ovome rezultatu poslednjeg popisa, upoređenom sa ranijima priraštaj ili opadanje u postocima, ovakav je:
| Kvart | 1880 — 1885. | 1885 — 1900. | 1900 — 1905. |
|---|---|---|---|
| Savamalski | 7 | 0.5 | 25.5 |
| Varoški | 1 | 0.5 | −4.5 |
| Terazijski | 20 | 10.− | −12.5 |
| Palilulski | 8 | 12.− | 22.5 |
| Dorćolski | 10 | 14.− | 12.5 |
| Vračarski | 12 | 18. | 25.5 |
| Svega: | 9% | 11% | 25,5% |
Dakle, prosečni priraštaj celoga Beograda je 15 od sto. Prema ovome da razmotrimo malo pojedine delove grada. Najstariji deo Beograda, Savamala, odnela je poslednjih popisa pobedu, porasla je za 25 od sto, i kako je to najstariji deo Beograda, te ga izvesno i naseljavaju starosedioci, biće da je plodnost ljudstva nekadašnja navika starih Beograđana, koja već danas nije u modi.
Odmah za Savamalom dolazi Palilula, Palilulci od 12 skočiše na 22 i po od sto. Zna se, međutim, da su Palilulci u svoje vreme najureni iz Savamale u svoj današnji kraj, te se po ovoj plodnosti i jednih i drugih vidi kao da su nekad bili svojta. A ko zna, možda je palilulskoj plodnosti mnogo pomoglo i „Društvo za ulepšavanje Palilule“ koje je za ovo nekoliko godina otkako postoji moralo i što drugo učiniti a ne samo podići onaj famozni trg na tri ćoška.
Kod Vračaraca se opaža neka odmerenost u priraštaju i to upravo neka pravilna proporcija, 12 pa 18, pa 26 od sto. Vidi se odmah da u to sve penzioneri koji sve što rade, rade mirno i odmereno. Oni imaju svoj budžet određen na sve, na kućne troškove, na zabavu, na odelo itd. pa su sasvim penzionerski odredili budžet i utvrdili koliko mogu trošiti i na priraštaj stanovništva.
Što se tiče rezultata u Terazijskom kvartu, on je samo jedan dokaz više da je Srbija zemlja demokratska, jer eno se aristokracija, pod terazijskim kestenovima razređuje i sve ju je manje i manje. Tako bar brojevi govore.
Ali i Dorćolci su napravili korak unazad. Od 14, sišli su na 12 od sto. Izgleda da su od osamdesetih godina na ovamo prosto prestali da se rađaju. A nije ni čudo, kad se uzmu ove dve okolnosti u obzir:
- dorćolski kvart naseljavaju najvećim delom evreji;
- u osamdesetak godina, od kad su prestali da se množe, nastale su u Beogradu velike skupoće.
Te dve postavke imaju velike veze jedna s drugom. Ja sam uveren, da na primer Moša vrlo često kaže Sari:
„Sara, dušo, ove godine nemamo račun da rodimo. Skupoća, zdravo velika skupoća.“
„Pa tako si i prošle godine kazao“ odgovara očajno Sara.
„Jesam, i prošla godina je bila skupoća. Čekaj do godine, ako se popravi [Nedostaje reč], možemo da rodimo i dva i tri i četiri i pet, ako hoćeš.“
I Sara očajno broji dane do isteka te godine, i radoznalo raspituje, popravljaju li se pijačne prilike u Beogradu, te hoće li već jednom doći na red ta godina, u kojoj će ona imati da rodi i pet i šest.
Ali eto, ta Sarina godina nikako ne dolazi, Beograd je s dana u dan sve skuplji i Dorćol nema računa da se plodi i razmnožava.
Ali, najzad kako mu drago, negde višak a negde manjak, tek glavno je i važno je i uspešno je to, što će naši statističari utvrditi, da je Beograd za poslednjih 15 godina stekao oko 21 hiljadu stanovnika više. Pre 15 godina bilo je 51.099 a danas nas ima u Beogradu 72.528 stanovnika.
I tako bi se taj rezultat mogao objaviti, kao što je već i objavljen i propratiti sa nekoliko toplih i patriotskih reči o napretku naše lepe prestonice. Da, to bi moglo biti, da samo ja nemam jednu ružnu naviku da svoj, i ako već tri put do sad rovašeni nos, zavlačim svud. Eto taj moj nagon, ta moja mana ili vrlina, kako hoćete, u glavnome taj moj nos, namirisao je među statističkim podacima još jednu tabelu, koju opština beogradska nema računa da objavi uporedo sa rezultatima popisa, pa ću joj zato ja tu uslugu učiniti.
Evo i te tabele za vreme od 1890. do 1905. godine, odnosno za ovih poslednjih 15 godina:
| Kvart | umrlo | rođeno |
|---|---|---|
| Savamalski | 5500 | 5000 |
| Varoški | 2250 | 2500 |
| Terazijski | 2250 | 2500 |
| Palilulski | 6000 | 5500 |
| Dorćolski | 6000 | 5500 |
| Vračarski | 8000 | 7500 |
| Svega: | 30000 | 28500 |
Dakle, rodilo nas se je za ovih 15 godina 1500 manje, no što nas je umrlo. To je prvi deficit. Da vidimo sad i drugi:
Za vreme od ovih 15 godina, dakle od 1890. do 1905. godine:
| Kvart | raseljeno | doseljeno |
|---|---|---|
| Savamalski | 2000 | 5000 |
| Varoški | 900 | 500 |
| Terazijski | 1100 | 1500 |
| Palilulski | 2000 | 7500 |
| Dorćolski | 2000 | 6000 |
| Vračarski | 4000 | 18000 |
| Svega: | 12000 | 38500 |
Raselilo se 12000 a doselilo se 35000 što znači da se doselilo čistih 23000. To je suficit, koji čini nov deficit u statistici Beograda.
Celokupan deficit u priraštaju stanovništva Beograda ovaj je: za onih 15 godina rodilo se 80000, i doselilo se 28000 (odbijam onih 12000 što se raselilo) a to čini 52000 stanovnika.
Ja baš ne volim cifre, ja se njima bavim samo kad ispunjavam menicu, ali eto, i svaki osnovac koji se razume u minus ima i plus ovima, neka uzme pisaljku pa će videti da će mu iste cifre izaći.
Pa gde su onda tolike hiljade stanovnika moga lepog Beograda? Da se nisu sakrili za vreme popisa? — Eno ih na Vladanovcu, eno ih tamo mirno očekuju da i tamo dođe popisna komisija, da i grobovima razda popisne liste, te da se jednom statistikom beogradskih grobova utvrdi, da smo mi našim londžama, terezinkama, izborima, poverenjima i nepoverenjima, sve drugo postigli ali samo ne da sačuvamo živote naših sugrađana. Stekli smo i neku opštinsku samoupravu, i neke tajno glasanje i neku proporciju, kako li se zove to, i patenat na „komisije“, sve, sve imamo ali samo nemamo načina i nemamo sreće da u ovome „lepome“ Beogradu sačuvamo naše grudi, naše zdravlje i naše živote.
I znate još šta? Sračunajte vi koji to umete da računate, pa ćete iz gornjih cifara videti:
- da je za ovih poslednjih 15 godina izumrlo više od polovine celokupnog beogradskog stanovništva;
- da vie probable jednog Beograđanina nije veći od 12 godina i
- kada se ovo dovede u odnose sa kojima računaju život osiguravajuća društva, izlazi da beogradski stanovnik kao takav (iz gureme) čim se rodi predstavlja starca od 60 godina.
Eto vam slike toga lepoga Beograda i onda, upamtite, vi moji dobri i naivni Beograđani, ti čestita čaršijo, ti bogobojažljivi penzioneru i ti bedni činovniče i svi vi koji ste prekjuče glasali i birali opštinsku upravu, i vi koji ste pobedili i vi koji niste pobedili: niste vi to izabrali upravu beogradske opštine, već ste izabrali upravu ukopnoga društva.
Da, da, naša opštinska uprava ne predstavlja već više upravu jedne prestonice, već upravu ukopnoga društva, kome je celj da pokopa svoje građane.
Vi ćete i od sad umirati, moji dobri Beograđani, kao što ste i do sad, ali ja ću živiti, živiću vrlo dugo, ja već živim 2020 godina a živiću još toliko; živiću ako ničega drugog radi a ono toga radi da vidim, da se uverim, ima ovome kraja i hoće li se naći bar jedna uprava opštinska koja neće smatrati za svoju misiju — naseljavanje Vladanovca.