Nekoliko sam već puta saslušavan po mojoj nosnoj aferi, ali ću vam ja ovde govoriti samo o mome prvom saslušanju. Kod nas je u opšte kod krivičnih stvari najvažnije prvo saslušanje, tu krivac kaže što ima da kaže a ostala saslušanja, to su onako besplatna vežbanja, na kojima policija sprema krivca kako će na sudu odgovarati.
Dakle, moje prvo saslušanje ovako je teklo:
ISLEDNIK: Vaše ime?
JA: Ben-Akiba.
ISLEDNIK: koliko vam je godina?
JA: 2030.
ISLEDNIK: To je nemoguće.
JA: Zašto molim vas?
ISLEDNIK: Donećete mi svoju krštenicu.
JA: To je vidite nemoguće. Kod naroda koji se ne krste ne mogu postojati krštenice ali se vi o mojim godinama možete uveriti iz svakog većeg leksikona. Zagledajte samo u Majera, Brokhausa ili Larusa, pa ćete se uveriti.
ISLEDNIK: Imate li ženu i decu?
JA: Ja bih vas molio, g. isledniče, da se u celu ovu stvar ne mešaju moja žena i deca.
ISLEDNIK: Ali zaboga, neće ih niko umešati, nego n. pr. ako ste ženjeni to je već jedna okolnost, pa ako imate decu to su takođe podaci…
JA (ljutito): Molim lepo, da vam prekinem reč. Ako je moja žena u opšte kakva okolnost, ona je okolnost samo za mene, i ako su deca uopšte kakvi podaci, oni su podaci samo za mene.
ISLEDNIK: Dobro, dobro. Preći ćemo na ostala pitanja. Možete li nam vi pokazati na kakav trag po kome bi mi mogli započeti istragu po ovoj stvari?
JA: Mogu.
ISLEDNIK (ushićeno): Dakle?
JA: To je ovaj trag na mome nosu.
ISLEDNIK: Ta ne to, nego… Napadači, meni je vrlo važno da uhvatim napadače i… u koliko je stvar ta tajanstvena u toliko me upravo više zanima.
JA: Što se tiče napadača, ne mogu pouzdano da tvrdim, ili ih je bilo petero ili jedan. Na mestu gde se stvar desila ima pet otisaka od stopala i to svih pet od desne noge, sad ili je onaj jedan napadač skakao kao pseto sve na jednoj nozi da bi zaturio trag od policije ili su sva petorica obukli samo desne cipele.
ISLEDNIK: Bili se vi mogli setiti kakvi su izgledali, kad bi mi mogli ma malo ličnog opisa dati?
JA: Pa… svi su bili muški, i bili su obučeni ali kao najvažnije to je što su među sobom govorili srpski, po tome bi ih policija najlakše mogla uhvatiti.
ISLEDNIK (rasejano): Pa dobro, vaša udovica ne sumnja ni na koga, a posle vidite… onaj malj… vi ste njime udareni i na astalu koji smo mi odmah fotografisali (sve rasejanije i rasejanije) ima deset recki od kaločna…vi ste među tim nađeni potrbuške…
JA: Ali, gospodine isledniče, vi ste se zbunili.
ISLEDNIK: Kako?
JA: Pa nisam ja Kosta, onaj ubijeni kafedžija od „Bitolja“.
ISLEDNIK: Molim vas, nemojte me prekidati. Dakle, vaša udovica je mlada…
JA: Molim lepo, ja znam sigurno da sam živ i prema tome moja žena nije udovica.
ISLEDNIK: Nemojte me prekidati…
JA: Molim vas lepo, ja ću vam podneti dokaze da sam živ, evo popisne liste u koju sam uveden da sam živ; pa ovo molim vas menični protest „Beogradske Zadruge“ koji sam pre po sata primio…
ISLEDNIK (rasvesti se): Oh, pardon, jest bogami, jest jest, vi ste u pravu. Znate ovo ubistvo kafedžije kod „Bitolja“ i ona nagrada od 200 dinara za pronalazak ubice, tako nas je sve u policiji zbunila i tako smo svi postali rasejani…
JA: To vidim, ali molim vas ako ste slučajno uneli u protokol saslušanja da je moja žena udovica, izbrišite to.
ISLEDNIK: Da, da, molim vas. Sad ćemo nastaviti čisto vašu stvar. Dakle, vi morate priložiti ovim aktima corpus delicti, te da bi se stvar mogla dalje pravilno isleđivati.
JA (užasnut): Nemojte, molim vas.
ISLEDNIK Mora, zaboga.
JA: Ali corpus delicti to je moj nos, gde ću ja njega priložiti aktima pa da se vuče iz kancelarije u kancelariju. Imajte sažaljenja molim vas, ja ću vam najzad kazati pravu istinu samo da ne moram moj nos davati kao prilog aktima.
ISLEDNIK (ushićeno): A, dakle kazaćete pravu istinu?
JA: Hoću.
ISLEDNIK: Pa govorite.
JA: U idućem broju „Politike“ izaći ću sa istinom na sredu.
ISLEDNIK: Dobro.
P.S. Po varoši se mnogo govori da moj nos stoji u vezi sa ostavkom upravnika varoši Beograda, ili upravo da njegova ostavka stoji u vezi sa mojim nosem. Stvar za sada nije jasna ali ću se ja raspitati i obavestiti čitaoce „Politike“.
B. A.