Zamislite i mene odredili da popisujem beogradsko stanovništvo i juče sam ceo dan raznosio liste po kućama. Meni se to zdravo dopalo tako da bi ja čisto pristao da mi to bude stalno zanimanje da popisujem stanovništvo. Šta sve čovek ne vidi i šta sve čovek ne čuje tom prilikom. Pa još kad se dobije zgodan kvart i zgodna ulica kao što sam ja dobio.
*
Ulazim u kuću br. 7. Ostarija suvonjava ženica, baš čisti šargarepu da spusti u supu. Objasnih joj da sam došao radi popisa. Žena pretrnu, preblede i ispusti šargarepu.
„Nemate šta popisivati. Sve su stvari na moje ime ja ću vam pokazati i sudsku presudu. Sve sam ja to donela kao miraz mome mužu.“
„Ali molim vas, gospođo, ne mislim ja to. Šta je vaš muž?“ počnem ja blago.
„Bivši činovnik“, odgovara preplašena ženica.
„Eh, vidite, dajte vi njemu samo ovu popisnu listu; on će već znati šta a ja ću doći drugog januara.“
„Doći ćete drugog januara da iznesete stvari… znam ja to, znam ja to vrlo dobro. Ne smem ja tu listu da primim. Primila sam tako jedanput nešto iz opštine pa mal me muž nije ubio… Neću da primim.“
„Ali, gospođo, ne tražim ja stvari ovo je popis…“
„Pa popis, dabome…“
„Ama, nije, čekajte… dakle stanovništvo, na primer vi eto, vi morate da se popišete…“
„A na čije dugove?“
„Ama, nije za dugove.“
„Onda za vojsku, valjda?“
„Ama, po Bogu gospođo, strpite se da vam objasnim…“
I jedva se dočepah reči i jedva objasnih ženi u čemu je stvar, utrapih joj popisnu listu u ruke, te kidnuh kao bez duše.
*
Kuća br. 9.
Opet žena, snažna, zdrava, izrasla, onako da te ponese i da te spusti na zemlju a ti ni da pisneš.
Vidi se čak da je to žena koja ima posla sa vlastima i razume se prilično. Čim sam joj kazao u čemu je stvar razumela je i uze listu, samo što dodade:
„Slušajte, gospodine, samo u napred da znate, ja moga muža neću da upišem.“
„Kako molim vas?“
„Tako neću da ga upišem, neću ga više za muža.“
„To je druga stvar gospođo, to vi raspravite s konzistorijom.“
„A neću, ništa mene konzistorija nije uvredila pa da se s njom raspravljam, raspraviću ja s njim što imam.“
„Ali, gospođo, pa on je starešina kuće.“
„Bože sačuvaj, ja sam“, veli ona odlučno.
„Ali on ovde stanuje.“
„To jeste“, veli ona, „ali tri dana nije dolazio, lumpovao je pa sad ne sme ni da dolazi, zna da ću ga prebiti kao mačku“.
„Pa dobro, istucite vi njega i sa svim ste u pravu, ali ga morate upisati. Evo vam liste.“
Uzeo ona listu.
„Dobro, ostavite vi listu ali unapred znajte da ga ja neću upisati i gde sam ga god do sad upisala kao moga muža izbrisaću ga kao što ću i i samog njega dobro izbrisati samo dok mi naiđe.“
*
Kuća br. 11.
Naišao sam zatvorena vrata i kad sam kucnuo čuo sam u sobi neko „juh!“, za tim neko muvanje i, jedva na jedvite jade otvoriše mi se vrata.
Mlada lepa ženica, da čovek prosto sve prste liže.
Ali vrlo zbunjena, vrlo zbunjena. Iz sobe u koju me primila ide se u drugoj sobi i u toj drugoj sobi čuh neko nešto preturi. Videh još i na patosu jedan oficirski kačket i — odmah sam razumeo situaciju.
I ako me gospođa nije ponudila seo sam na stolicu. Ja imam naročite pasije za takve situacije.
Za tim sam razvio prijavnu listu i počeo sam gospođi da objašnjavam kako se popunjava.
„Vidite, gospođo, ovde ima dve vrlo važne rubrike. Prva: gde je onaj član porodice koji se slučajno za vreme popisa nije zatekao kod kuće i druga: gde stanuje stalno (odakle je) ono lice koje se slučajno za vreme popisa zateklo ovde?“
Gospođa pretrnu.
„Tako“, nastavih ja vrlo ljubazno da objašnjavam, „kod ovog drugog pitanja vi ćete napisati da recimo vaš muž nije kod kuće. On nije ovde, jelte?“
„Da muž mi je na putu.“
„Odmah sam mislio, a u onu drugu rubriku morate zapisati ono lice koje se ovoga momenta slučajno zateklo u kući.“
„Ju!“ učini gospođa i preblede kao smrt.
„Evo pročitajte poglavlje rubrike br. 15.“
„Pa znam, ali… on će sad otići“, reče prestravljena žena i pokaza rukom na onu sobu gde se nešto preturilo.
„E pa dobro“, rekoh ja praštajući joj i pođoh iz kuće da dam prilike „onom u kući za vreme popisa“ da izađe.
*
Gospode Bože, a šta li ću sve naći 2. januara kad budem pošao da zbiram liste. Strpite se dotle a ja ću vam i tada sve ispričati.