Bože, kako to ima sve nekog reda u prirodi! Najpre su postojala svadbena društva u Beogradu i, pošto su ona svoju misiju izvršila, sa svim je prirodno bilo da se sad ustanovi „Materinsko udruženje“. I ustanovilo se a od juče, u ime Boga, i stupilo u život, te je prema datom oglasu otpočelo od juče i da zbira decu. Razume se, i ovo je udruženje dalo prvenstveno pravo „Opštinskoj deci“, tako da čovek najzad mora doći do uverenja, da su kod nas u Beogradu ta opštinska deca i opštinski činovnici, jedini koji imaju prvenstveno pravo da badava jedu tuđ hleb.
Pošto je „Materinsko udruženje“ stupilo u život, to se možemo nadati da od sad neće više u Beogradu biti vanbračne dece. To jest, ja sam se pogrešno izrazio, vanbračne dece će biti i dalje ali će se izbeći one ružne pojave, kakve su se do sad dešavale. Svaki dan smo gotovo čitali po novinama jednu istu frazu: „U toj i toj ulici, povijeno u takve i takve pelene, našao je noćas patroldžija odojče, sa jednom ceduljicom u pelenama na kojoj piše detinje ime. Dete je predato toj i toj babici na čuvanje“.
I to je bilo uzelo tolike razmere, da su se patroldžije, sa sviju linija, vraćajući se sa smene u kasarnu, nosili po jedno dete. Zamislite, kad se tome samo ne bi za vremena stalo na put, naš bi patroldžijski bataljon još malo pa morao da izuči babički kurs a pored puške i revolvera, morala bi se patroldžijama kao deo naoružanja propisati i cucla.
Pa onda nije to samo, nego su te amaterke majke imale i ružan običaj da dete podbace makar gde. Zamislite n. pr. dete osvane pred Mitropolijom, koješta. Dolaze u kancelariju oko osam sati čestiti članovi konzistorije pa jedan drugog ispod oka pogledaju i čisto se stide da razgovaraju o noćašnjem „događaju“. Pre neki dan bilo je ostavljeno dete pred vratima „Beogradske Čitaonice“. Zamislite samo, jedna ustanova koja postoji od 1844. godine i, koja i nema više članova do ono nekoliko koji su se upisali za članove još 1844. godine I sad, zašto baš tamo da se podbaci dete? To se isto može jednoga dana desiti i Državnom Savetu pa i Glavnoj Kontroli. Ne, ne, krajnje je vreme bilo tome jednom stati na put.
I hvala Bogu, stupanjem u život „Materinskog Udruženja“, sad je to uređeno i to tako lepo uređeno, da ti je čisto milo da rodiš.
Sad lepo, čim ko rodi vanbračno dete, spakuje ga kao poštansku pošiljku „bez doplate“, ili kao „mustru bez vrednosti“, i pošlje ga na adresu „Materinskom Udruženju“. Ili će to docnije, dok sama praksa izazove potrebu, biti još prostije uređeno, pa će svaka članica Upravnog Odbora „Materinskog Udruženja“ imati na vratima svoga stana jednu kutiju kao što su one za pisma, samo sa većom rupom. I onda ništa prostije ni lakše no svako jutro pokupiti poštu.
*
Bože moj, kako to ima sve nekog reda u prirodi a kako tek sve to ima nekog reda kod nas u Srbiji.
Zamisli samo, rodiš se nit znaš od koga ni s kim, i odmah badavadžijski, besplatno sisaš tuđe mleko a ne tvoje matere; pa čim malo odrasteš a ti odeš u „Dom za napuštenu decu“ i besplatno učiš zanat a kad odatle iziđeš a ti se prijaviš najstarijem „Materinskom Udruženju“ — majci Srbiji i ona ti da službu. I to nije obična fraza već cela istina: ako si niko i ako si „neko“, ako nisi ništa uradio i nećeš ništa uraditi, ako ti je od detinjstva tvog dojilo tuđe mleko pa si naučio da kroz ceo život visiš o tuđoj sisi; ako ne umeš ništa i ne znaš ništa; ako si dakle rešen da i dalje u životu ostaneš niko i „neko“ javi se „Materinskom Udruženju“ — Srpskoj državi, ona će te othraniti.
Da, da, nije to šala, istina je i to gorka, srpska država to je materinsko udruženje.